ОКО милион евра пореза заобиђе државну касу само зато што власници станова, пословних простора или магацина изнајмљују "на дивље" и без папира. Ко су њихови стварни власници? Због чега надлежни о свему ћуте, када у овој области дуго већ цвета "сива зона"?

Према последњем попису у Црној Гори је било 18.425 подстанарских породица које, рецимо, само у центру Подгорице за једнособан стан месечно издвајају и до 350 евра, док је за луксузније квадрате тај износ знатно скупљи. Својевремено је Управа за некретнине објавила податак да је један Будванин власник 63 стана, у Бару други нешто мање - 52, или у Подгорици - 36! Највише уписаних станова има у главном граду Црне Горе, више од 90.000, Бару 40.000, Будви 35.000.

Прочитајте још - Црна Гора: Влада закључала касу

- За сређивање стања потребна је политичка воља, које нажалост још нема - каже Срђан Вукадиновић, аналитичар. - Порез на непродате станове требало би да плаћају фирме које су их градиле и који су још њихови власници. Инспекцијске и друге службе морају да се више укључе у овај проблем, примењујући стриктно закон. Власници непродатих станова могли би да их издају или дају под закуп по повољним ценама младим брачним паровима или онима са једним дететом и тако им помогну да реше егзистенцију. Тако би биле задовољне све стране. Од реакције државе не страхују само власници непродатих станова, него и подстанари, јер ако би се закон примењивао и њима би било још горе.

Прочитајте још - Размотрен Акциони план за сузбијање сиве економије

Председник Адвокатске коморе Здравко Беговић својевремено је саопштио да се без налога о претресу не може ући у приватан стан.

- Закон о кривичном поступку каже да у случају да постоји основана сумња да је извршено неко кривично дело надлежни тужилац или полиција може да тражи од судије за истрагу да изда решење или наредбу да се може извршити претрес. Дакле, без налога за претрес се не може ући у било чији стан. Изузетак је када се у том тренутку врши кривично дело, што су изузетне ситуације кад неко неког лишава живота па полиција проваљује у стан - саопштио је адвокат Беговић.

ПРОСВЕТАРИ ПОСЕБНО је тешко стање код људи који раде у јавном сектору и државним службама. Просвета свакако није изузета од тог проблема, јер је велики број запослених у том сектору који не могу да реше своје основно егзистенцијално питање, упозоравају синдикалци.

Према закону о порезу на непокретности, за објекат за основно становање обрачунава се стопа пореза 0,29 одсто, за стан који није стално настањен стопа пореза је 0,58, пословног простора 0,42. За објекат који је изграђен мимо закона, а њиме се решава стамбено питање, пореска основица је 25 процената, а ако се не ради о решавању стамбеног питања порез је чак 50 одсто. Да би се израчунао тај порез, према закону, полазиште је у тржишној вредности непокретности на 1. јануар за годину за коју се утврђује порез. Наравно, у обрачун улази локација, квалитет, старост, величина непокретности.

ПРОПАЛА ИДЕЈА

АЛЕКСАНДАР Дамјановић, независни посланик, каже да с обзиром на то да има грађана који поседују три, четири па и више стамбених објеката, њима је требало увести порез у висини од 200 одсто од утврђене стопе.

- То у пракси значи да ће се власнику који има два стана повећати за дупло порез на онај стан у којем не живи, као и за сваки следећи, колико год станова да поседује. Међутим, тај предлог није наишао на већински консензус у Скупштини Црне Горе - каже Дамјановић.