МЕРЕ тајног надзора које држава спроводи над "сумњивим особама" постале су толико јавне да се о њима у Црној Гори прича готово на сваком кораку. Више се не зна ко кога прислушкује, прати. Све је почело афером "Листинг", пре неколико година, али је својевремено прави шок изазвала афера праћења и прислушкивања страних диломата, посебно из земаља чланица НАТО!

Не зна се тачно колики је број подвргнутих овом виду "државне контроле". Упркос "покривености терена" и даље многа убиства остала су нерасветљена, као и напади на новинаре, подметање бомби испод возила, насиља, крађе.

"Новости" су покушале да добију одговор у вези са овом темом, али смо код надлежних судских инстанци, Управе полиције и парламентарног Одбора за одбрану и безбедност наишли на зид ћутања. Једино су из Вишег суда у Бијелом Пољу саопштили да је прошле године под мерама тајног надзора било нових 16 особа.

Прочитајте још - Лидери Демократског фронта траже објашњење за праћење и прислушкивање

- Након што је 2010. године законским изменама уведена могућност примене мера тајног надзора на више стотина људи у Црној Гори, стекао се утисак да ће овај механизам допринети ефикаснијем раду надлежних служби. Овим изменама закона уведен је читав низ нових правила - каже за "Новости" Владан Раичевић, магистрант на Факултету за безбедност и криминалистику у Београду. - Међутим, поставља се питање: да ли се та правила поштују, те да ли се крше Уставом загарантована права грађана, када је у питању спровођење поменутог механизма?

Раичевић додаје да Законик о кривичном поступку предвиђа мере тајног надзора и услове за њихову примену ако постоје основане сумње да је неко сам или у саучесништву урадио, ради или се припрема за кривично дело. Он објашњава да се мере тајног надзора могу одредити ако се на други начин не могу прикупити докази, или би њихово прикупљање захтевало ризик и угрожавање живота људи.

Владан Раичевић Фото ДФ

Закон обавезује надлежне да све грађане који су били под мерама тајног надзора, а нису кривично процесуирани - обавести о предузетим радњама и омогући увид у прикупљени материјал.

- Већ ту се отварају бројне нерегуларности, јер од почетка примене пракса је показала да сваки други надзирани грађанин није кривично процесуиран, нити обавештен о спроведеном надзору чиме се крше Уставом загарантована права на приватност, Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, као и Законик о кривичном поступку - објашњава Раичевић.

Бивши члан скупштинског Одбора за безбедност Небојша Медојевић, каже, за "Новости", да поседује службени доказ да се у фиокама Агенције за националну безбедност (АНБ) налази досије о њему.

Прочитајте још - ЦГ: Полиција прислушкује телефоне, прати и мејлове?

- То је на моје инсистирање заведено у архиви Одбора чији сам члан био. Мере тајног надзора нису само прислушкивање телефона него и контролисање мејлова који се шаљу и примају, тајно физичко праћење, прислушкивање разговора на улици, кафани, продавници, болници, послу - каже Медојевић. - Начином на који се оне уводе крши се закон као и основна људска права. Не знате ко вам "копа" по приватном животу док сте рецимо, са женом и децом у кући или у биоскопу, девојком, јер о томе нисте обавештени. А требало би да постоји одлука тужилаштва.

Небојша Медојевић Фото ДФ

ГДЕ ЈЕ "ЈАГУАР"?

НЕБОЈША Медојевић подсећа на мобилну војну опрему за прислушкивање "јагуар" која је нестала са распадом бивше СиЦГ. То је систем британске производње помоћу којег се прати 5.000 телефонских разговора у минуту, на даљину и до 100 километара. "Јагуар" прати бежичну комуникацију и ону помоћу жице, док особа која се прати лоцира се у пречнику од пет метара. Пре неколико година АНБ је набавила систем за прислушкивање "кобра", америчко израелске производње, који у минути покрива 27.000 телефонских разговора и СМС порука.