ПРЕ равно четири деценије, за само десет секунди, измењена је карта Црногорског приморја и његовог залеђа. Тог 15. априла 1979. године у седам часова, 19 минута и 50 секунди, југ Црне Горе погодио је катастрофални земљотрес, који ће бити забележен црним словима у хроници времена. Људске жртве и огромна материјална штета, "изазвали" су брзо после ове помамне игре природе солидарност народа Југославије, посебно Србије, каква скоро да није запамћена.

Последице земљотреса, чији је епицентар био у "широкој зони", у Јадранском мору испред целе јужне обале, биле су катастрофалне - живот је изгубила 101 особа, око 1.700 повређено, од чега 160 теже, а око 80.000 људи је остало без крова над главом.

Трусна катастрофа која је била разорнија од било које друге на том простору више векова, осетила се на удаљености од чак 900 километара, потрес је био јачине 9 степени Меркалијеве скале (местимично и јачи), са Рихтеровом магнитудом од седам јединица!

Оставио је праву пустош за собом: разрушено је 250 мањих и већих насеља са преко 60.000 објеката, оштећено је 540 споменика културе, 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечје заштите, 240 школских објеката, 350 километара магистралних и око 200 метара регионалних путева.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СКОПЉЕ ОБЕЛЕЖАВА 55 ГОДИНА ОД ЗЕМЉОТРЕСА: Солидарност се враћа кући

Тешко су разорени стари градови Котор, Будва, Херцег Нови, Бар и Улцињ. Према извештају Унеска из 1984. године, укупно 1.487 објеката је оштећено, од којих су скоро половина домаћинства. Тридесет одсто укупно оштећених објеката је потпуно срушено. Посебно су страдали културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви), концентрисани у најугроженијем појасу.


Бродоградилиште Бијела је претрпело огромно оштећење


Огромну штету од разорног земљотреса претрпели су и Цетиње, Никшић, Грахово у коме и данас постоје несанирани објекти који сведоче о природној стихији. Преко 450 села је сравњено са земљом, а многе куће у Црмници, Грбљу, Крајини и Паштровићима су била пред потпуним рушењем. Зона оштећења обухватала је 600 квадратних километара.

Порушени су до темеља хотели на Словенској плажи у Будви, у Бару, Котору, Херцег Новом... Овај део Црне Горе живео је углавном од туризма. Отуд није тешко закључити какав је то ударац био за ову привредну грану.

Процењено је да је штета била око 70 милијарди, 675 милиона динара (око седам милијарди марака), или 4,5 пута више од целокупног годишњег националног дохотка. Од тога се више од трећине односило на привредне објекте. Страдала је инфраструктура од Игала до реке Бојане, највише у Луци Бар и Бродоградилишту у Бијелој...

Куће у Сутомору оштећене


Никад Црна Гора није патила као тога дана. Ипак, уверила се, врло брзо, да у тој патњи - није усамљена. Одмах је ка мору потекла набујала река солидарности из свих крајева те велике земље. Од тог трагичног јутра свакодневно - седмицама и месецима - прве странице у новинама, први минути на радију и први кадрови на телевизији били су посвећени "угроженом подручју". И имало је то велики "продор" у сазнања, срце и душе људи, али је било и наша урођена потреба да се помогне у невољи, па "бујица доброте" није смањивана. Храна је допремана и из богатих складишта, и из сиромашних земаља, из градова и планинских села, хеликоптерима, бродовима, авионима (разореним друмовима није могло), уз поруку: "Сви смо уз вас".

Потрес отворио пукотине на путу / Фото Антон Марковић Гула


Почетком обнове, црногорска обала постала је велико градилиште - југословенске солидарности. Стигла је грађевинска оператива из свих крајева. Из Србије највише - неимари из предузећа "Ратко Митровић", "7. јули", "Рад", "Генекс".

И председник СФРЈ Јосип Броз Тито се "тресао" тог 15. априла. Боравио је у својој вили "Галеб" у Игалу, и с њене терасе упутио апел народима и народностима Југославије за помоћ јужној обали. Југоносталгичари кажу да је и то имало одјека за велику солидарност која је уследила.

Трг од оружја у старом граду Котора / Фото А. Саулачић


Све републике су учествовале у обнови. Донет је и Закон у Савезној скупштини, којим су сви запослени издвајали 2,5 одсто из свог дохотка за санирање последица земљотреса у Црној Гори.

Након Брозове смрти помоћ од бивше браће бивала је све тања. Једино су запослени у Србији свих десет година уплаћивали "самодопринос" за санирање последица земљотреса, а остале "братске" републике ту обавезу скратиле су за више година.

СРЕЋОМ, БИЛА ЈЕ НЕДЕЉА ТОГ 15. априла 1979. била је недеља. Леп пролећни дан. Истога дан Ускрс и Васкрс. Многи су склони да кажу да је нерадан дан учинио да буде много мање жртава него што би их било да се радило. Зграда основне школе наслоњена уз стару Будву се само сложила. А њу је похађало око 300 ученика. Бродоградилиште у Бијелој имало је 900 радника. Био је тамо само чувар и он је погинуо. Управа будванског хотелијера имала је канцеларије у хотелу "Славија". Хотел је личио на палачинку, а радници су били код својих кућа...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Земљотреси у Црној Гори – локална померања?

- Почетком седамдесетих српски сликар Петар Лубарда је, коментаришући рушење капеле на Ловћену, рекао да је проучавајући историје древних народа закључио да су они народи који руше своје храмове неминовно доживљавали природне катастрофе. Баш на крају те деценије Црну Гору је задесио земљотрес који је поред материјалне штете однео и 101 људски живот. За Мештровићев маузолеј који је постављен уместо заветне капеле највише новца издвојили су Република Хрватска и њени грађани. У овом другом случају, страшног земљотреса, све републике су преузеле обавезу да њихови грађани издвајају по 2,5 одсто свог личног дохотка читавих десет година и једино је Србија испунила своје до краја, док су остале укинуле ту обавезу након две године. Из оваквог односа према ове две несреће Црне Горе, једне духовне а друге материјалне, можемо и сагледати ко је у времену "братства и јединства" заиста био и брат и једно са нама. То је, као и увек, била Србија и њен народ који је исти као и народ у Црној Гори - каже, за "Новости", Марко Ковачевић из Нове српске демократије.


Остаци Хотела "Фјорд" у Котору / Фото А. Саулачић


Трагови немилосрдне природне стихије су, уз помоћ солидарности, југословенске и превасходно српске, врло брзо избрисани. Никле су нове куће (уз бесповратну помоћ), нови хотели, нови привредни објекти, нове школе... Ново лице Котора, Будве, Улциња, Бара, Црмнице...

ПОДВИЗИ ЗЕМЉОТРЕС је уз море сиње донео различите догађаје. И приче од којих су се многе нашле и у "Новостима". Летеле су целе куће у море, као она у Каменарима чији су укућани спасени, Славко Кљајић је док се стара Будва димила седам пута улетао у Стари град, кроз обурдани камен и прашину и изнео седморо људи којима је била потребна помоћ. Зорку Копривицу су из рушевина порушеног хотела "Славија" на Словенској плажи извукле колеге.

Катастрофа из 1979. била је поука како убудуће да се гради. Почело је - бетонирање обале. Посебно Будве и њене ривијере. Стручњаци, међу којима су били и Јапанци, проценили су да је југ Црне Горе трусно подручје, да се циклично јављају ове природне "игре" јачине и више од девет степени Меркалијеве скале. Тада је законима регулисана и градња која је примерена тако трусној зони, статика се морала урадити за сваки објекат да он издржи Меркалијеву "деветку", да у таквој помами не страдају људи. Пример како су поштовани ови закони је ново туристичко насеље Словенска плажа. Оно је подигнуто на шиповима, по прописима, према пројекту словеначког архитекте који је победио на југословенском конкурсу за урбанистичко решење комплекса са око 3.000 кревета и мале спратности.

Сада су око "Словенске" солитери са десет, петнаест, па и двадесет спратова. И другде по целој Будви, Боки Которској и јужније, у Бечићима, Милочеру, Петровцу, Бару и Улцињу.

Стручњак за сеизмологију Бранислав Главатовић је упозорио да енормна, прекомерна и висока градња, градња на клизиштима, уз саму магистралу - може да донесе тешке последице. И подвлачи "не дај боже да затресе", као упозорење планерима, инвеститорима и градитељима, да престану с оваквом градњом.

Јосип Броз у Игалу, априла 1979. / Фото Архива "Борбе"


Један други стручњак, професор туризма Будванин др Раде Ратковић, каже да, нажалост, новац све планира и гради, да је он водећи урбаниста, да се граде понајвише станови за тржиште, што је довело до урбанистичког хаоса, заробило плаже и створило лошу туристичку понуду у којој је мало хотела високе категорије.


УНЕСКО "ОЖИВЕО" КОТОР

ДРЕВНИ град Котор је практично "нестао", поклекли су стари улцињски град и старо језгро Будве, пале раскошне капије и куле барске, делови зидина Херцег Новог отишли у море... Страдале су цркве и манастири. Слике са разрушеном културном баштином Црне Горе обишла је свет.

Апел тадашњег генералног директора Унеска Амаду Махтар М Бова, пошто је посетио Котор, да све међународне организације мобилишу средства светске заједнице и помогну очувању црногорске баштине, уродио је плодом. Котор је постао град на листи Унеска.