САБРАЛИ су се Никшићани око имена блаженопочившег патријарха српског Павла, на манифестацији уприличеној њему, који је, како то рече епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, био образац вере, кротости, уздржања и смирења.

- У послератном добу, он је посведочио шта значи истински живот, шта значи потрудити се око свог спасења и око спасења ближњих, шта значи удаљити се од светског начина размишљања и усвојити ум Христов. Пре него што је постао српски патријарх, као монах, био је свећа која гори и осветљава простор око себе у народу његовом, његовој пастви - казао је Јоаникије.

Протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Нишке богословије, 29 година био је у непосредној близини патријарха Павла.

Прочитајте још: Дани патријарха Павла у манастиру Благовештење (ФОТО)

- Својим рукама држао је небо да се не стропошта на његов народ. Био је мудар човек. У малом телу живео је дух велики - казао је отац Милутин, подсећајући да је дневни распоред патријарха био такав да је устајао у 4 сата, да би потом почистио испред конака, и већ у 6.30 био у олтару цркве.

После доручка радио је у канцеларији у којој је примао посетиоце, монахе, свештенике, грађане. И то без најаве. После ручка који би био око 13 сати одлазио је у подручје свога конака и тамо ручном тестером стругао дрва за огрев. И то је била његова гимнастика. После тога би се бавио интелектуалним радом, читао је, преводио, писао. Тако је настало његово капитално дело којим је расветљавао питања наше вере, нагласио је прота Милутин.


Патријарх је "слободно време" користио да поправи ципеле, закрпи кошуљу...

- Кревет му је био дрвени и то под сламом или шашом. Одећа о којој је сам водио рачуна увек је била чиста. Имао је лепе мантије, крагна и манжетна биле су беле и увек чисте, док му је кошуља била груба од закрпа. Шалили смо се са њим и били смо веома комотни. Патријарх Павле више је припадао Богу и небу, него земљи. Кад је изабран за патријарха оставио нам је у аманет да и ми будемо људи - казао је Тимотијевић.

Бивши министар вера у Савезној влади др Богољуб Шијаковић рекао је да је патријарх био духован и поучно духовит.

- Нисмо ми изгубили патријарха Павла, јер светиња се не може изгубити - рекао је Шијаковић.

ЗДРАВО СЕ ХРАНИО

ХРАНА патријарха била је једноставна и разноврсна. Као човек који је студирао медицину знао је шта је потребно организму за одржавање доброг здравља. Јео је воће и поврће. Говорио је да се у току поста коприва може више јести, док спанаћ не може, јер он има оксалну киселину која се мора ублажити вареником. Волео је салату од маслачка и црног слеза. Рибу је јео од репа, а не од главе. Говорио је да се у перајима репа налази фосфор, а фосфор је храна за мозак. Месо је јео само на први дан Васкрса и то око 60 грама. Телесна тежина му је била око 40 килограма и ако би се десило да буде мало већа одмах би смањивао порције - испричао је прота Милутин.