Следећи дани биће одлучујући за пулско бродоградилиште Уљаник, а спас ће или доћи из Загреба, или ће се наставити већ застрашујући одлазак радника и крај индустрији која је деценијама успешно пословала.

Улаз у Уљаник је закључан катанцима, а радници поновно штрајкују и не допуштају спољним кооперантима изградњу бродова. Криза је на врхунцу, а у 162 године дугој историји Уљаника фирма никад није била тако стиснута уз зид, преноси портал СЕЕбиз. Питање је опстанка, а "Арсенал" - како радници називају бродоградилиште, већ је напустило 1.150 радника.

Борис Церовац, председник Јадранског синдиката у Уљанику каже да је поцетком 2018. ту радило 2.800 радника, а сада 1.650 и како данас сваки дан одлази по пет, шест радника.

Откако су нови стратешки партнери Уљаника, италијански Финкантиери и хрватски Див, одбили да решавају дубиозе пулског бродоградилишта, сва су очекивања у спашавање урушеног система упрта у хрватску Владу.

Док мањински коалициони партнери заговарају стечај за систем који је појео пуно буџетских куна, владајуци ХДЗ није јединствен у одлуци: спашавати или не.

Изјаве које се у јавности чују из владајуцих кругова стварају утисак како се њима не жури. Радници, међутим, нису добили шест пуних плата. Додуше, од државе су раније добили три минималне плате, али то је била само ватрогасна мера да се приволе радници да доврше бродове како државни буџет не би теретиле издане гаранције и за те бродове.

Следећи дани биће пресудни за пулско бродоградилиште, али агонија у Пули траје готово годину дана. Почело је летњим штрајковима због кашњења плата. Међутим, погрешан курс у вођењу Уљаника почео је далеко раније.

Друштво је од почетка 2014. до октобра 2018. године укњижило збирни пословни губитак од 2,87 милијарди куна или 387 милиона евра. Губитак је толики да је друштво "појело" властиту имовину и тренутно књижи негативан капитал од 2,2 милијарде куна.

Капетани су одавно усмерили водење тог индустријског дива, који заузима велики део приобаља у Пулском заливу, у кривом смеру, наводи СЕЕбиз.

Поставља се питање има ли Уљаник шансе за опстанак ако држава стабилизује финансије и заустави одлив радника.

Церовац је уверен да све то неце бити довољно без паралелних субвенција државе. Буде ли их и у будућности, он сматра да би Уљаник поново могао бити конкурентан.

"Пула је препознатљива по Уљанику. Уједно, Уљаник је створио Пулу и околину те он је итекако потребан граду због великог броја запослених и новца који се генерише од плата радника", каже Церовац и додаје да, уколико спасавање Уљаника не буде успело, радници би били препуштени сами себи.

Јасна Јаклин Мајетић, председница Жупанијске коморе Пула ХГК верује у могућност реструктурисања и проналаска одрживог решења за запосленост радника Уљаника.

"Опстанак бродоградње од великог је значаја за целокупну хрватску економију, јер је уз бродоградњу везан велики индустријски систем коопераната, производаца опреме и пружалаца низа услуга те образовни и научни сектор. Атрактивна локација Уљаника у пулском заливу отвара размишљања о будућим развојним плановима који не знаце искљуцивање бродоградње у одрживим границама", каже она.