УКУПНИ јавни дуг Црне Горе на крају прошле године, према извештају који је Влада Црне Горе усвојила на последњој седници, износио је 3.268,56 милиона евра, што је чак 70,99 одсто процењеног бруто друштвеног производа. Како се наводи у владином документу, јавни дуг је за годину порастао за више од пола милијарде.

- У односу на крај 2017. године, дошло је до повећања државног дуга у укупном износу од 525,11 милиона евра, што је резултат повећања спољног дуга за 546 милиона и смањења домаћег дуга за 20,9 милиона евра. До повећања спољног дуга дошло је првенствено због задужења код кинеске Ексим банке, ради изградње приоритетне деонице ауто-пута, емисије еврообвезница на међународном тржишту, као и кредитног аранжмана уз гаранцију Светске банке засноване на јавној политици - наводи се у извештају.

Прочитајте још - РОКОВИ ПУЦАЈУ НА "МОРАЧИЦИ": Деоница ауто-пута од Смоковца до Матешева неће бити завршена када је планирано

Оволиким задужењем Црна Гора је значајно премашила критеријум који кроз Мастрихтски уговор налаже Европска унија, а то је да дуг не сме да буде већи од 60 одсто БДП.

Прочитајте још - КАШЊЕЊЕ МИМО ПЛАНА: Рок за ауто-пут можда буде пробијен

Према речима посланика Демократа Данила Шарановића, износ јавног дуга говори о континуитету погоршавања свих макроекономских показатеља у Црној Гори.

- Само по основу јавног дуга, сваки грађанин је задужен око 5.000 евра. Поред тога, раст инфлације је већи од раста пензија и зарада, што даље значи да су реални износи пензија и зарада мањи, те да је куповна моћ грађана мања. Битно је истаћи и да је структура БДП таква, да се он у најзначајнијем делу остварује по основу прихода од пореза - казао је Шарановић за "Новости".

Данило Шарановић Фото окружење.нет

Шарановић је додао и да константним задуживањем, претежно за сервисирање доспелих обавеза, поред кршења Мастрихтских критеријума, влада крши и оквире из фискалне стратегије и смернице макроекономске политике за период 2017-2020.

- Када говоримо о дугу Црне Горе по основу обвезница, само у овој години доспева дуг од око 350 милиона евра. Са друге стране, миленијумски пројекат, како представници извршне власти представљају ауто-пут, сваког дана је све тежи камен о врату јавним финансијама - тврди Шарановић.

Према мишљењу економског аналитичара др Василија Костића, оно што је од саме висине дуга значајније јесте управљање дугом, односно његова одрживост, што ће рећи његов спорији раст од економског раста, што у крајњем треба да доведе до његовог смањења на Мастрихтске критеријуме.

Василије Костић Фото Приватна архива

Упитан како коментарише то што држава, само за обвезнице дугује 1,2 милијарде, а кинеској Ексим банци 516 милиона евра, Костић каже, да је јасно да је модел финансирања доминантно оријентисан на тржиште хартија од вредности, што је оправдано и логично имајући у виду да је основна функција тог дела тржишта управо та.

- Друго је питање какви су били услови задуживања. У крајњем треба знати да су они увек одраз перцепције инвеститора у односу на црногорску економију - њено стање и изгледе. Чињеница да су увек били спремни да инвестирају говори да у њу имају поверења, а у процесу задуживања, то је кључни елеменат - сматра Костић.

СПОЉНИ И УНУТРАШЊИ ДУГ

ОД укупног дуга, на спољни се односи 2,76 милијарди, а највише новца дугује се на име еврообвезница - 1,22 милијарда евра, те кинеској Ексим банци према којој је дуг на крају прошле године износио 516 милиона евра. Затим следе Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка и швајцарска банка Кредит Свис. Унутрашњи дуг износи 393 милиона и претежно се односи на задужења код пословних банака.