Британски дипломата Ајвор Робертс оценио је да актуелни председник Црне Горе Мило Ђукановић "припада прошлости" и да је дошло време да европски владар са најдужим стажом оде.

Он је у ауторском тексту за "Политико" навео да је Црној Гори потребан лидер чији интегритет није доведен у питање.

Робертс је био амбасадор Велике Британије у Југославији, Ирској и Италији, а од 2006. до 2017. је био председник оксфордског Тринити колеџа.

Он у чланку подсећа да је Ђукановић на власти већ 30 година захваљујући, како каже, између осталог и "путиновској методи" мењања позиција од премијера до председника.

“Са 59 година, могао би да “гура” још деценију или две и обори рекорде које су поставили афрички деспоти. Или се бар тако чинило до скоро”, додаје Робертс.

Британски дипломата указује да се чини да је ових дана олабавила Ђукановићева контрола и подсећа да је 10.000 људи преплавило Подгорицу и затражило његову оставку, а да је иста порука стигла и са дебате у парламенту.

"Невоља је почела када се Мило разишао са познатим црногорским бизнисменом Душком Кнежевићем”, констатује Робертс додајући да се ради о човеку који је последњих 25 година био укључен у најинтимније послове владе и зна фигуративно, ако не буквално, “где су закопана тела”, преносе "Вијести".

У тексту се подсећа да је Кнежевић покренуо кампању из Лондона и открио низ коруптивних скандала везаних за Ђукановића и његову фамилију, те највише нивое владајуће класе у Црној Гори, а акценат се ставља на чувени снимак где Славољуб Стијеповић узима новац од Душка Кнежевића и на оптужбе које је Ђукановић демантовао да је власник “олигархо-кичасте виле од 10 милиона долара”.

Робертс сматра да би серија непријатних открића могла да утиче и да чланови Ђукановићеве Демократске партије социјалиста, који сматрају да је време за промену лидерства, размишљају о удруживању са опозицијом и притиску да се повуче.

Дипломата је описао да је његов први сусрет са Ђукановићем био средином 90-их, док је био амбасадор у Београду и да се сећа да је Лондон известио да је другачији од осталих југословенских лидера.

Истиче да је Ђукановић годинама деловао да је испунио очекивања - одрекао се Милошевића и политике из Београда и осигурао да Црна Гора буде умногоме поштеђена бомбардовања, показао личну храброст водећи државу до независности, а онда и до чланства у НАТО, упркос, непријатељском ставу из Москве.

Ипак, "и поред свих квалитета и достигнућа, Ђукановић сада припада прошлости”, наводи Робертс.

Ђукановић, како сматра, повезује Црну Гору са ером Фрање Туђмана и Милошевића, британског премијера Џона Мејџора, руског председника Бориса Јељцина и америчког председника Била Клинтона, са комунистичком Југославијом, ратовима у Босни, Хрватској и Косову, те оптужбама за шверц цигарета и дроге.

“Епоха балканске политике у којој је његова каријера створена је била епоха снажних људи, нетранспарентности, заобилажења правила и недостатка одговорности. Ако Црна Гора жели да постане пуноправна чланица Европске уније, требаће јој другачији тип лидера и другачија политичка култура”, поручује Робертс.

Он подсећа да Црну Гору чека дуг пут у борби против криминала и развоја културе транспарентности и одговорности и да је за то потребан лидер који може да предводи у тим стварима, а не онај чији је интегритет доведен у питање.

Робертс сматра да Црна Гора има те лидере и наводи пример премијера Душка Марковића и његовог претходника Игора Лукшића, за кога каже да је “сјајна звезда следеће генерације”.

Упућује и на пример Северне Македоније у којој је промена режима водила трансформацији имиџа земље и помогла процесу приступа ЕУ.

Робертс хвали македонског премијера Зорана Заева који је, како каже, поправио односе са албанском заједницом и решио питање имена са Грцком, те тако убрзао пут ка НАТО и ЕУ.

“Црна Гора треба да се постави да би имала сличан успех. Сад је право време да се каже хвала и збогом - Милу Ђукановићу”, закључује Робертс.