АКАДЕМИК Момир Ђуровић, на седници Скупштине Црногорске академије наука и уметности (ЦАНУ), предложио је да се поново почне радити на пројекту Речника црногорског народног и књижевног језика.

Прочитајте још: ШОКАНТНА ВЕСТ ЗА ДЕО ЛИНГВИСТА У ЦРНОЈ ГОРИ: Црногорски је само варијанта српског језика

Подсећамо, први том Речника, који је пре две године на 500 страница објавила ЦАНУ, повучен је са листе пројеката Академије, а требало је да буде "круна" десетогодишњице обновљене црногорске државне независности. Иако ова научна институција није донела формалну одлуку о обустављању рада на Речнику, све до четвртка није било назнака да би посао на том делу могао бити настављен.

- То питање ћу изнети Председништву и Савету Лексикографског центра - поручио је Драган Вукчевић, председник ЦАНУ.

Проф. др Јелица Стојановић, са Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу, каже, за "Новости", да се ради о пројекту са ненаучним и неутемељеним именом.

Прочитајте још: ЛИНГВИСТИЧКИ ПАРАДОКС: На Цетињу црногорски језик има 32, а у Никшићу 30 слова

- Било је предвиђено да се уради речник говора Црне Горе, подразумевало се српског језика, и грађа је деценијама сакупљана као грађа речника српског језика. На томе су радили некад водећи лингвисти, најчешће из Црне Горе. Ово што се сада ради је крађа и прекрађа онога што је србистика у оквиру свог лексиколошког и лексикографског рада темељно и научно урадила и покушај ЦАНУ да се то подведе под име "црногорски" - каже Стојановић.

Скупштина Црне Горе резолуцију о Речнику усвојила је 30. јула 2016. године, после чега је неочекивано обустављена његова даља дистрибуција. Том чину претходила је бурна реакција политичких представника Албанаца и Бошњака у Црној Гори, који су тражили повлачење Речника и извињење ЦАНУ, јер, како су тврдили, објашњења појединих израза нису научно утемељена и дискриминишу и вређају мањинске народе, али и припаднике ислама у тој земљи. Објашњења израза "Албанац", "албанизација" и "албанизовати" у црногорском речнику за албанске политичаре су спорна и увредљива јер се, како су оценили, третирају као да су туђи, дивљи, као да нису аутономни. Лидер Албанске алтернативе Ник Ђељошај је у знак протеста рециклирао неколико страница Речника у холу државног парламента, а да због тога није одговарао.

За представнике Бошњака дискриминаторска и увредљива је дефиниција речи "Агарјанин" као "муслиман", "Турчин", "неверник", "безбожник", речи "Алах" као "бог у исламу", дефиниција "абдеста" етнонима Бошњак као припадника бошњачког народа муслимана који живи у Босни - пореклом одатле, без помена Црне Горе, те коришћење речи "потурица" у многобројним примерима.

ДУПЛО ВИШЕ

ВИШЕ од 20.000 лексикографских јединица, закључно са словом "Д", обрађено је у првом тому Речника. Други том, према најавама, требало је да садржи чак 90.000 речи, што је дупло више од другог издања Вуковог речника, који је имао 47.000 речи сакупљених са ширег српског говорног подручја, а не само црногорског.