ВЛАДА Црне Горе у наредној години неће повећавати зараде у јавном сектору уколико то не буде могуће из изворних прихода, поручио је председник Владе Душко Марковић на премијерском сату, додајући да су оне "сасвим пристојне" те да одражавају економски амбијент у којем живимо.

Он је, одговарајући на питање посланика СДП-а, Рашка Коњевића, казао да се питања зарада најбоље коментаришу на основу чињеница, те да ће се јавни сектор исплатити колико то буде могуће из изворних прихода.

Коњевић је премијеру упутио питање да ли би носиоци јавних функција, бивши или садашњи, требало да имају било какав повлашћени статус пред законом и да ли институције црногорске државе својим поступањем показују и дају јавности такве примере. Образлажући питање, Коњевић је навео да из Владе оцењују да су за нама две успешне економске године, док, са друге стране, према његовом мишљењу, исто не могу рећи грађани, посебно запослени у здравству, просвети и у сектору безбедности.

Прочитајте још - Ћата у ЦГ има већу плату од лекара

Коњевић је као пример показао платну листу доктора специјалисте, чија основна зарада након 25 година радног стажа износи 760 евра.

- Развој подразумева побољшање животног стандарда свих грађана, а у последње две године најмање 150 лекара напустило је здравство. Буџет фонда здравства повећан је последње три године за 56 милиона евра, а нисам приметио да сте толико унапредили здравствену инфраструктуру, па се питам где су те паре - казао је Коњевић.

Он је додао и да су у току ове године текући приходи увећани захваљујући повећању ПДВ-а и акциза, те да су износили 234 милиона евра, али и истакао да ни то није било довољно да Влада повећа зараде.

Како, према речима Марковића, јавне финансије прати дисбаланс прихода и расхода, у 2019. години неће бити задуживања за текућу потрошњу, а "Влада повећањем зарада неће куповати социјални мир". Он је казао и да без реалног покрића неће бити повећања зарада у јавном сектору, јер би на тај начин опет били оптерећени грађани.

РЕСТИТУЦИЈА

НЕЗАВИСНОГ посланика Александра Дамјановића занимало је како Влада оцењује примену Закона о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу, са аспекта динамике решавања захтева и да ли се планира убрзање процеса повраћаја имовине или обештећења. На тему реституције, Марковић је казао је да по закону годишње за исплату оштећених грађана не може бити издвојено више од 0,5 одсто БДП-а, због очувања ликвидности, али да је "насушна потреба" да се захтеви бивших власника реше што брже и ефикасније.