У ЦРНОЈ Гори је већ две године на снази Закон о узимању и пресађивању људских органа у сврху лечења, који је, уместо "информисане сагласности", успоставио тзв. претпостављену сагласност, према којој су сви грађани потенцијални донори уколико то експлицитно не одбију. Ипак, коначну одлуку о томе да ли ће органи после смрти бити донирани доноси породица преминуле особе. Међутим, од тренутка ступања закона на снагу до данас остала је спорна могућност узимања органа од преминулог који нема ужу породицу - супружника, децу, родитеље, браћу, сестре, усвојеника, усвојиоца или старатеља, јер такве случајеве слово закона није обухватило.

Како су нам казали у Министарству здравља, до сада је у Црној Гори урађено 39 трансплантација бубрега са живог даваоца, а две са кадавера - мождано умрле особе. Прва трансплантација бубрега са живог донора, како наводе у том ресору, урађена је пре шест година, док је са мождано мртве особе прва експлантација обављена годину касније.

Прочитајте још - ЦГ: Породица донора има последњу реч

- Црна Гора је од септембра ове године потписница уговора са "Евротрансплантом", што подразумева могућност добијања органа за црногорске држављане по систему "орган за орган". Идеја те организације је проширење базе потенцијалних донора органа. Претраживањем пријављених кандидата за трансплантацију омогућује се највећа подударност генетског кода донора и неког од пацијената који чекају на трансплантацију. Орган се експлантира, узима од донора, и у најкраћем временском року шаље трансплантационом центру државе у којем екипа за трансплантацију и пацијент коме орган највише одговара чекају спремни за операцију - казали су у Министарству.

Како су објаснили, циљ "Евротранспланта" је да обезбеди брзу комуникацију између земаља чланица приликом избора што адекватнијег потенцијалног примаоца неког кадаверичног органа. Такође, навели су да удружење функционише по принципу реципроцитета: колико органа ми дамо, толико ћемо их и примити.

Равноправна чланица "Евротранспланта" Црна Гора је постала тек ове године, док је до септембра размена органа у оквиру те организације обављана посредством Хрватске, па је сада, како тврде у Министарству, процедура бржа и лакша. Иако се у јавности често о овој теми говори као о једном од видова хуманости, као и да донирање органа за некога значи једину наду за излечење, с друге стране став да је пресађивање органа с преминулог донора контроверзно заступа знатан број лекара широм света.

Прочитајте још - Живот још у рукама донора

ПОКЛОН ИЛИ ЖИВОТ

Две Никшићанке Татјана Вукићевић и Константина Нина Мараш донирале су бубреге двојици суграђана којима су готово у последњи час продужиле живот. О њиховом узвишеном чину бруји цео регион. Трансплантација бубрега помогла би и Роси Кнежевић, девојци из Никшића. За операцију је потребно обезбедити 60.000 евра, без трошкова боравка и лекарских контрола. Она је захваљујући хуманим људима успела да сакупи 48.000 евра, да би проблем решио Илија Булајић, који је од својих сакупљених средстава издвојио 10.000 евра и тако помогао Роси.