У ГОДИШЊЕМ извештају о отворености влада у региону наводи се да је стање најбоље у Македонији, а најлошије у Босни и Херцеговини. Црна Гора са индексом од 69 одсто има лошији учинак него пре годину. Препорука цивилног сектора је да ће побољшање бити очигледније када се примене закони, односно тек кад одлуке, уредбе, извештаји о раду влада буду доступни јавности.

То су поруке са Конференције о отворености институција извршне власти у региону и Црној Гори.

Прочитајте још: Црна Гора: Веће плате и пензије

Цензурисани дневни ред са седница владе, необјављивање података о потрошњи новца из буџета, извештаји о раду који дају преглед активности, али не и резултати, тајне зараде јавних функционера и планских докумената, то су пропусти због којих се Црна Гора на листи ове године котира лошије него лане.

- Резултати готово свих индикатора лошији су него прошле године. По степену отворености, односно објављивању информација предњачи Министарство туризма са 76 одсто. Најзатвореније је Министарство саобраћаја са 30 одсто објављених информација. Када се узме све у обзир, степен транспарентности црногорске извршне власти је 69 одсто ове године - саопштила је Биљана Паповић, координатор у Центру за демократску транзицију.

На врху листе је Македонија са индексом од 76 одсто. Разлог, како је навела Љиљана Илиеска из Македоније, није само промена власти већ и посвећеност нове да информације о раду учини доступнијом.

Према речима Вуја Илића из Центра за истраживање Србије, у тој земљи стагнација.

Прочитајте још: ЦРНА ГОРА МЕЂУ НАЈСИРОМАШНИЈИМ У ЕВРОПИ: Плата танка за цео месец

- Са 48 одсто је рангирана отвореност извршне власти у Србији - навео је Илић.

Најлошије место заузела је БиХ. Најотвореније је Министарство правде, најзатвореније Министарство јавне управе и локалне самоуправе.

ПОЛИТИЧКА ВОЉА

ПРЕДСТАВНИЦИ цивилног сектора констатовали су да су за побољшање неопходни политичка воља и нова законска решења која ће обавезати све гране извршне власти да одлуке, уредбе, извештаје објаве, пожељно је и на друштвеним мрежама које већина грађана користи.