СЕМ песме о старцу Вујадину, много је онога што је Србима из Ливна, а посебно онима из Доњег ливањског поља, непознато а тиче се знаменитих личности и догађаја те заједнице. Вероватно су се и због тога дипломата Бранко Докић и новинар Радован Јовић, који потичу из овог краја. ухватили посла да у књизи "Ливањски Срби, просвјетно-духовна заоставштина" пренесу којим делима су Срби утицали на развој Ливна у последња два века. Седам година су сакупљали материјал за књигу, која је промоције имала у Бањалуци и Београду, а пре неколико дана и у Ливну, у тамошњој гимназији.

Прочитајте још: Хајдуци оживели Суву планину

Није било бољег места за приказ ове књиге од те школе, јер аутори откривају да је прва основна школа у Босни и Херцеговини отворена баш у Ливну 1820. године, при Српској православној цркви. Та црква била је, такође, међу првима које су пре 150 година направљене у насељеним местима БиХ, а ливањску гимназију подигао је Јован Сундечић (1825-1900).

- Стари Ливњаци су ову зграду дуго након што је постала гимназија звали "Сундечић" јер је некада била дом српског певачко-тамбурашког друштва које се тако звало и постојало је све до Другог светског рата - изјавио је Бранко Докић.

Јован Сундечић


ДОКИЋ објашњава да је идеја о овој књизи потекла када је обележавана стогодишњица оснивања Српског пјевачко-тамбурашког друштва "Сундечић".

- Изучавајући заоставштину, дошли смо до закључка да су Срби оставили највећи печат у развоју школства и духовности у Ливну и да би било добро да имамо једну књигу о томе. Јован Сундечић био је свештеник, професор Православне богословије у Задру. Његову прву збирку песама објавила је Матица хрватска и он је први српски песник коме је та установа објавила збирку. Био је и саветник књаза Николе на Цетињу. У време СФРЈ био је потпуно заборављен - објашњава Докић.

Прочитајте још: ВИДЕО: Како се уништавају ћирилични натписи у Херцеговини

КЊИГА сведочи о томе да су Срби у Ливну некада били најмоћнији трговци, представљене су и значајне породице, попут Кујунџића. Богољуб Кујунџић био је и бан Врбаске бановине између 1935. и 1937.

- Тада је отворен Градски стадион у Бањалуци и у књизи је фотографија са отварања. Он је тада носио име "Стадион бана Б. Кујунџића". Мислимо да стадиону треба да се врати изворно име - сматра Докић.