УЗ моћне гласове „Вукова са Динаре“ и певачких група из Книна и Удбина, у Великој Попини у Лици уприличено је Попињско прело посвећено великом српском књижевнику Бранку Ћопићу (1915 - 1984), чија је мајка Соја рођена у овоме селу.

Прело је одржано уочи Светог Пророка Илије, храмовне славе овога села. Почело је наступом младог народног гуслара Саше Лукића, а завршило се доделом захвалница донаторима за спомен дом „Бранко Ћопић“ у коме је приређена изложбена поставка „Велике сеобе Срба“.



Прочитајте још: Илиндански сабор у новом храму

Учесници су били већином мештани – певало се, препричавани су догађаји из прошлости, а било је и суза због оних који су у последњим ратним деогађајима напустили Попину и сада живе у Србији, Канади, Скандинавији...

До пре неколико година у Великој Попини, месту удаљеном од Грачаца двадесетак, а од Книна 30 километара, живело је тек 20-ак српских душа а данас их је више од 50. Велики је то напредак, али ипак незнатан јер је пре злогласне хрватске акције „Олуја“ овде било 700 житеља.

Прочитајте још: Освештана нова црква у Петроварадину

- Мештани Попина ,како ови који су остали на својим огњиштима, тако и у дијаспори, чине све да село одрже у животу. Сеоба је увек било, али су Срби опстајали, опстаће и Велика Попина ако је ми не заборавимо - каже Жарко Димић, историчар из Сремских Карловаца и један од иницијатора Илинданског сабора који је за овогодишњи сабор приредио изложбу о историјату српских сеоба.



Овогодишње посело зачинили су и чувени лички специјалитети: баса, уштипци, врућа јагњетина са ражња и врсна личка шљивовица, а све у организацији удружења грађана „Еко чуваркућа“ која већ четири године издаје часопис „Глас велике Попине“. Свечаности је присуствовао и министар локалне управе и самоуправе Бранко Ружић.

Ова манифестација потврдила је назив Велика у имену села које нажалост још увек нема јавну расвету. Попињци говоре да су њихова „светла“ духовне природе и да ће тако остати све док буде било Велике Попине У знак захвалности уручили су повеље главним организаторима сабора Жарку Шепи и Ђорђу Стојсављевићу, који су уједно и уредници наведеног часописа.

ХАРАМБАШЕ У „БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ“


ДИЧНУ историју хајдуковања има Велика Попина.Из тог места потекла су двојица легендарних хајдучких харамбаша Лука Лабус и Лазар Шкундрић. Помиње их Бранко Ћопић у "Башти сљезове боје" Бранко Ћопић.