БЕЗ “зеленог светла” из Брисела, Црна Гора, као потписница Париског споразума не може да направи ниједну електрану, ни термо, ни хидро. Ову вест саопштио је Филип Вуковић, посланик ДПС током скупштинског заседања, подсећајући да је “тај сектор” под стриктном контролом Европске уније. Иначе, о проблему енергетске независности тек ће се полемисати кад на дневни ред са ЕУ дође поглавље 27. (екологија), које још није отоворено.

- Сведоци смо како се грубо у Бриселу односе и на помен о градњи термоелектрана на угаљ, а у последње време и на градњу хидроелектрана - саопштио је Вуковић.

Прочитајте још: За еколошку реконструкцију ТЕ Пљевља 60 милиона

Црна Гора је пре годину дана ратификовала Париски споразум, обавезујући се на смањење емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште, па отуд и оваква реакција посланика владајуће већине, јер је овим, изградња другог блока Термоелектране “Пљевља” под знаком питања. Раније је Јанез Копач, директор секретаријата Енергетске заједнице, на састанку са члановима парламентарног одбора за економију, финансије и буџет, изразио сумњу да би инвестиција у нову термоелектрану на угаљ била исплатива.

- Не видим неку економску рачуницу за други блок. Сумњам да би то било рентабилно. Термоелектране нису јефтине, само старе које су већ амортизоване, али све што је ново или реконструисано, то је скупо - рекао је Копач.

Александар Перовић, извршни директор Еколошког покрета “Озон”, подсећа на обавезе Црне Горе које проистичу из Париског споразума.

- Црна Гора већ испуњава задате норме, јер индустрије готово да нема, па осим ТЕ “Пљевља” овде не постоје већи извори емисије штетних гасова. Комбинат алуминијума у Подгорици и никшићка Железара, једва да функционишу - каже Перовић. - Сматрамо да се изградњом прљавих технологија обесмишљава суштина Париског споразума. Апсурдно је правити изворе таквих технологија када сте потписник међународног документа.

Прочитајте још: Пљевља: Загађеност узима данак

Кад је реч о мини-хидроелектранама, проблем на који може да се наиђе у Бриселу је уништавање биљног и животињског света. По том основу, могуће је контролисати и енергетски биланс неке земље, без обзира да ли проблем заштите биодиверзитета заиста постоји. А на домаћем терену, готово да није било помена о градњи неке мини-електране, а да она није изазвала револт еколога или локалног становништва. Наш саговорник истиче да мале хидроелектране “упадају” у причу о исплативости и у квоту енергетске независности.

- У последња два месеца прошле године више струје произвео је ветро-парк “Крново”, него свих 12 малих хидроелектрана. Толико о њиховој исплативости - каже Перовић.


ДОТИРА ИХ ДРЖАВА

ВЛАСНИЦИМА малих ХЕ у првом кварталу ове године по основу накнаде за обновљиве изворе енергије исплаћено је 1,3 милиона евра, саопштено је из Црногорског оператора тржишта електричне енергије ЦОТЕЕ. Исплаћени износ је виши од половине укупних годишњих средстава која су власници малих хидроелектрана добили од државе током 2017, када им је следовало 2,4 милиона евра.