НАЈВЕЋИ страни инвеститор у Црној Гори нису земље из Европске уније, већ Русија. Према подацима Централне банке од 2006. године, када је Црна Гора обновила државну независност, Русија је у нашу земљу инвестирала 1,2 милијарде евра!

Укупан прилив страних директних инвестиција током прошле године био је око 687 милиона, од којих руских, опет највише - око 150 милиона евра. Упркос пољуљаним односима Москве и Подгорице (увођење санкција, чланство Црне Горе у НАТО, дешавања око “државног удара” и наводне умешаности руских служби), капитал са истока стизао је и стиже кроз многобројне инвестиције, као и туризам.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Пљевљаци чекају пелет

Црну Гору је обично годишње посећивало и до 300.000 руских туриста, који су остваривали милионска ноћења. Међу њима било је и оних који су инвестирали у куповину некретнина на атрактивним местима по приморју. Тако се пре деценију и по за 100.000 долара на екстра локацијама могла купити и троспратна кућа! Касније је квадрат “узлетео” од 4.000 до 6.000 долара. То је допринело да појединци за кратко време профитирају. Само ови подаци, уз стотине милиона евра који посредно и непосредно долазе овде из Русије, фактички Црну Гору чувају од економских траума.

Александар Дамјановић, независни посланик и економски аналитичар, каже за “Новости” да сваки пети евро страних директних инвестиција долази из Руске Федерације, односно да су руски туристи међу најбројнијим туристима у Црној Гори.

РАМПА НА ИЗВОЗ Црногорски извоз у Русију и до сада је био слаб, док су вина била најпознатији производ из Црне Горе који су руски потрошачи куповали. После увођења ембарга, Русија је забранила увоз из Црне Горе меса, рибе, плодова мора, сирева, воћа и поврћа. То је био одговор словенског брата на придруживање ђетића санкцијама које су званичној Москви увеле чланице Европске уније. Почетком године Русија је спустила рампу вину подгоричких “Плантажа”, наводно због појаве пестицида и пластике у њима, што су у Влади Црне Горе оценили као политички и смешан чин.

- Чињеница да је Црна Гора увела санкције Руској Федерацији говори да наши економски приоритети нису праћени одговорном политиком Владе Црне Горе и да је потпуно очигледно да би економске користи од сарадње са званичном Москвом биле још веће да се не води политика према Русији која је штетна по наш државни интерес.

Зато је уместо слепе послушности према западним центрима моћи и краткорочног политичког ћара актуелне власти, неопходно преиспитати црногорске спољнополитичке приоритете који нису у сагласности са економским приоритетима, имајући у виду и чињеницу да су највећи економски партнери Црне Горе државе које нису чланице Европске уније, попут Србије, Русије, Кине, Турске, Азербејџана, Уједињених Арпаских Емирата и друге земље. Али, то усклађивање приоритета се не може десити без преко потребних политичких промена - каже Дамјановић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
У ЦГ УЗ ДУГОВЕ И ПОСКУПЉЕЊА: Струја, поједини производи, каматне стопе иду у небо