ДО 2020. године Црна Гора ће морати да врати 1,23 милијарде евра! То су подаци из нацрта програма економских реформи за период од 2018. до 2020. године које је Влада Душка Марковића утврдила. Према тим подацима, у години која је на прагу, на наплату долази 106 милиона евра, наредне 573 милиона, а 2020. преосталих 553 милиона евра.

Новац који недостаје у државној каси за финансирање и отплату дуга у наредној 2018. финансираће се уз помоћ Светске банке, која треба црногорској влади да аминује гаранцију од 80 милиона евра. То ће омогућити да се држава задужи у износу од 200 до 240 милиона, под повољнијим условима и са нижом каматном стопом.

Уз то, процењује се да ће јавни дуг на крају идуће године износити око 66,5 одсто БДП-а. Буџет за 2018. износиће скоро две милијарде евра, док за његово финансирање недостаје око 300 милиона, па ће Влада морати да прибегне позајмици како би измирила дугове из минулог периода и финансирала изградњу дела ауто-пута.

- Ово је само један од безброј погрешних потеза које је повукла Влада Црне Горе - каже Небојша Медојевић, лидер Покрета за промене. - Црна Гора се 2010. задужила продајом ЕУ обвезница од двеста милиона евра по каматној стопи од 7,8 одсто. Да би исплатила тај дуг, пре две године држава је продала ЕУ обвезнице од 400 милиона евра са каматном стопом од 3,8 одсто. Овим новим дугом плаћамо стари од двеста милиона. То је само једно од бројних задужења које ће морати да врате грађани Црне Горе, од којих се већина бори за суву егзистенцију.

Ова прича надовезује се на намете који ће "затрпати" грађане Црне Горе од 1. јануара 2018. године. Један је плаћање скупље струје, по коме ће основна цена за грађане поскупити шест одсто, док ће на укупном рачуну то повећање за домаћинства и мале купце износити 2,7 одсто. Из "Електропривреде Црне Горе" саопштавају да ће садашња цена киловат-сата порасти са просечних 3,7 центи на четири цента, што је основна цена енергије у коју нису урачунате друге накнаде и која продукује 45 одсто месечног рачуна. Да ли ће месечни рачуни заиста бити увећани за 2,7 одсто, знаће се тек у другој половини јануара, када би Влада требало да донесе нову уредбу о накнадама за обновљиве изворе енергије, које су саставни део рачуна.

- Предложеним повећањем од шест одсто цена енергије за домаћинства и мале купце биће знатно је испод тржишне берзанске цене. Ако се посматра просечан рачун домаћинстава са потрошњом од 400 киловати, планираним повећањем (прва ставка на рачуну - енергија) са садашња 34 евра повећава се на 34,92 евра што, представља увећање од 2,7 одсто на целокупном рачуну - тврде из ЕПЦГ.


ЕВРОПА

Европска комисија је недавно саопштила да се јавна потрошња у Црној Гори додатно повећава упркос усвајању неких мера консолидације. Прогнозирали су да ће јавни дуг Црне Горе у години на измаку износити 69,5 одсто БДП, у наредној 73,2 одсто, а у 2019. чак 74,9 одсто. Јавни дуг Црне Горе је на крају прошле године износио 2,5 милијарди евра.

- Очекује се да ће буџетски дефицит и јавни дуг знатно порасти до краја 2017. године, након што се остваре укупни трошкови радова на ауто-путу - поручили су из Европске комисије.