ПЉАЧКА културног блага Црне Горе из Народног музеја на Цетињу потреса црногорску јавност. Основно тужилаштво формирало је предмет поводом кривичне пријаве радника овог музеја Александра Беркуљана због нестанка 2.900 музејских предмета протеклих деценија!

Под, засада, мистериозним околностима нестао је Његошев намештај, више од двадесет комада, слике, скулптуре... Све побројано је још далеке 1966. године уписано у регистар културних добара.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
За ђетиће Србија "обећана земља"

- Управа за културна добра још 2013. констатовала је мањак од преко 2.900 музејских предмета. Изјашњење о томе Управа је од музеја затражила тек три године касније, а Народни музеј у највећем делу потврдио налаз комисије. Највећи број несталих предмета се односи на фонд историјског музеја, међу којима је и више од 20 комада Његошевог намештаја, слике, скулптуре, а све је то уведено у регистар културних добара - саопштио је Беркуљан.

- Слике из фонда Уметничког музеја су често даване на реверс и нису враћене. Да ствар буде гора, нестанке у највећем броју случајева никада нико није пријавио државним органима ради процесуирања.

ОТКУП ДЕЛА - ДОВОЉНО је обратити пажњу о начину откупа уметничких предмета од стране досадашњег директора вајара Павла Пејовића где он на пример, откупљује предмете од себе и сина, или откуп археолошких драгоцености од Стева Вучинића који су неспорно "нађени" са законом заштићених археолошких налазишта. Оне службенике музеја који су на ово указивали директору Пејовићу и Министарству културе, једноставно су склањали са послова на којима су до тада радили како не би даље указивали на евидентне пљачке надлежних у Народном музеју - подсећа Маркуш.

За некадашњег градоначелника Цетиња Јована Маркуша ова похара не представља никакво изненађење.

- Још 1987. као председник градске владе Цетиња покренуо сам питање похаре Двора краља Николе, који је једна од организационих јединица Народног музеја Црне Горе. И касније ја сам као грађанин Цетиња указивао где би могле да се налазе украдене слике Влаха Буковца, које су неспорно завршиле у Хрватској, међутим надлежни у галерији Народног музеја Црне Горе и Министарства културе Црне Горе нису реаговали, као што нису реаговали ни после налаза наше комисије из 1987. годне - каже, за "Новости", Маркуш.

Како каже Маркуш, изненађен је бројем несталих драгоцености на нивоу Народног музеја Црне Горе које је за јавност саопштио службеник музеја Александар Беркуљан, који је веома добро упознат са стањем документације у Народном музеју Црне Горе.

Маркуш сматра да нису само крађе драгоцености проблем у Народном музеју Црне Горе.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
У беди живи 15.000 деце