ХЕРЦЕГ-НОВИ - Годинама је у Херцег Новом планирана ревитализација куће нашег нобеловца Иве Андрића, али су конкретни потези изостајали. Нова градска управа решена је да посао обави, па су се ових дана са херцегновским председником Стеваном Катићем и сарадницима састали књижевни историчар, културолог и лексикограф др Владимир Рогановић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, управник Центра за музеологију и херитологију при истом факултету проф. др Драган Булатовић и културолог Димитрије Вујадиновић, чланови експертске групе која ће радити на пројекту ревитализације.

Представници Општине одлучни су у намери да објекат добије међународни културни, образовни и туристички значај какав заслужује, а исказана је и спремност да се одмах крене у реализацију како би кућа била отворена до наредне сезоне.

Члановима експертског тима предочено је да треба испоштовати историјат, аутентични амбијент овог објекта и, свакако, лик и дело чувеног Андрића. Чланови експертског тима истакли су значај планског и стручног вођења процеса и навели да су били у контакту с најрелевантнијим институцијама које се баве заоставштином Иве Андрића - Андрићевом задужбином и Музејем града Београда, под чијом је надлежношћу и Спомен-дом Иве Андрића.

“Ништа не бива пре него што треба да буде”, писао је Иво Андрић. У складу с том мишљу, можда треба посматрати и судбину његове “херцегновске куће за одмор”, за коју је наглашавао да ју је градила његова Милица. Реч је о његовој супрузи, “сликарки у позоришту”, како је говорио Андрић, Београђанки Милици Бабић, која је била заљубљена у свој град, али и у Херцег Нови. Невелика, али у прелепој башти на Топлој, кућа је грађена и усељена 1963, односно 1964. године. Андрић је из ње отишао после Миличине смрти 1968. и више никада се у њу није вратио.

ДЕЧЈИ ВРТИЋ

У периоду после земљотреса 1979. године у Андрићевој кући био је смештен дечји вртић. Осамдесетих година прошлог века овде су кров над главом нашли чланови Удружења књижевника Херцег Новог, а онда је дата у закуп и у њој је, упркос противљењу културне јавности, годинама радио ресторан. У спомен-соби биле су књиге и велики портрети Андрића и Милице Бабић. Књижевна заједница и херцегновско Српско културно друштво “Просвета” неретко су овде приређивали књижевне вечери, а последњих година кућа је затворена.