Највећи песник словенскога југа, који је у последње време у подељеној Црној Гори на распећу, трајно се настанио и у Бару. Прелепа црква, реплика порушене капеле на Ловћену, која је "уступила место" фараонском маузолеју, посвећена Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, сија пуним сјајем. Саграђена поред велелепног барског Саборног храма Светог Јована Владимира, такође новоизграђеног, у недељу је освештана. Свету архијерејску литургију уз саслужење више архијереја СПЦ служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Освећењу храма на Тополици претходило је духовно вече у порти Саборног храма Светог Јована Владимира. У надахнутој беседи академик Матија Бећковић је казао да је Црква Светог Петра Цетињског, Његошева задужбина и вечно почивалиште, обурдана са Ловћена, крова наше отаџбине, али није нестала, него је освитала на другим местима.

- Као у оно доба када су цркве летеле. Засад их има десет-петнаест, више него влашића. Као да се рађају из сваког камена обурданог са Ловћена. Као да су се четири домаћа свеца, чијим ликовима је била украшена, разлетели на све четири стране и устали да је бране - казао је, између осталог, Бећковић.

Истичући да најновију ловћенску цркву у Бару подиже светац свецу - Свети Јован Владимир Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, Бећковић је даље рекао:

- У духовном животу бесудне земље варваријског чина није било од рушења цркве на Ловћену. Нити од капеле има мањега храма, ни веће симбологије ни веродостојнијег сведока трагичне и распамећене историје. Петар Лубарда насликао је ту неман и овековечио тај злочин, коју је назвао "Сумрак Ловћена"... Када је Његош пресахрањиван, испраћен је без крста и свеће, свештеника и сродника. Било их је сваке феле,вере и невере, само није било његове Цркве. А како би се и помешала та Црква са онима који су тврдили да владика није владика, да капела није црква, а и да је црква, не би припадала Цркви.

Књижевник додаје да "другачије није ни могло завршити време којим је Његош исписиван из хришћанства уопште, из Православне цркве посебно, из Српске поготово. Нудили су му више богова место једног, место крста нова, друга знамења, место камилавке орла, место мантије више модела у више боја. И, како је написао Душан Радовић, подмићивали га нудећи му нову смрт и већи гроб".


КЊИГА ИЗДАВАЧКО-информативна кућа "Светигора" објавила је књигу о Ловћенском Тајновидцу и храму његовом, коју је приредио Јован Маркуш, а која је у недељу представљена у Бару. У предговору Матија Бећковић је записао да је "као и Свети Сава, и Његош већи и значајнији данас, него што је икада био. Једино је мањи од себе сама, оног који ће тек бити."

Матија Бећковић, аутор чувене поетске књиге "Посвета праху оца поезије", подсетио је бројне присутне да су сви Његошеви наследници на цетињском митрополитском трону понели трнове венце од дахауског Гаврила, до безгробног Јоаникија, од утамниченог Арсенија до каштиганог Данила Дајковића.

- Садашњи митрополит Амфилохије направио је куће за све људе, какве Црна Гора никада није видела, попут Саборног храма у Подгорици и овог у Бару, па је озидао кућу и Светом Петру Ловћенском Тајновидцу - рекао је Бећковић.


ИСО САЧУВАО ЦРНОГОРСКИ ОБРАЗ

ГОВОРЕЋИ о великом греху против Ловћена, Црне Горе и њених светаца, какав је био рушење капеле на Ловћену 1972. митрополит Амфилохије је на духовној академији у суботу увече поздравио Ћазима Махмутовића из Париза, сина покојног Иса Махмутовића, који је једини од радника одбио да руши цркву ловћенску Светог Петра Цетињског, Његошеву заветну, и због тога изгубио посао. Тим потезом Исо је, тада, рекао је Амфилохије, сачувао образ Црне Горе.