ИСТОРИЧАРИ окупљени око Српског историјско-културног друштва "Никола Васојевић" из Берана реаговали су поводом изјаве премијера Душка Марковића и на његову поруку да "Црна Гора није Равна гора".

- Познато је да је у Другом светском рату први герилац поробљене Европе генерал Драгољуб Дража Михаиловић развио барјак слободе и борбе против фашизма управо на Равној гори. А, ево чињеница које говоре да је слободарски Равногорски покрет први напао немачке фашисте док тада партизана није било, а већи део Црне Горе се борио у Равногорском покрету.

Професор Радоје Л. Кнежевић, један од учесника у пучу 27. марта, а потом министар двора, у више наврата је писао како су 28. маја 1941. припадници Дражине, тад још малобројне војске, напали немачку моторизовану колону код Љуљака, на путу Крагујевац - Горњи Милановац.

Драгослав Страњаковић, предратни професор историје на Београдском универзитету, поратни страдалник као равногорац и наставник на богословији, успео је да у Паризу објави књигу "Титов покрет и режим у Југославији 1941-1946.", под псеудонимом Бранко Лазић.

Четнички препад на Немце код села Љуљаци за њега је кључни доказ да је Дража Михаиловић први започео оружане сукобе са Немцима, а не припадници Титовог покрета, пишу историчари из Берана премијеру Марковићу, подсећајући га да "полазећи од чињеница, за напад на немачку моторизовану колону код Љуљака на дан 28. маја 1941. може се рећи сасвим поуздано само то - да је до њега уистину дошло".

Још је безброј чињеница које такозвани премијер не зна, да зна не би говорио неистине. Сведоци смо да је код нас последњих двадесетак година, а у свету и много раније, објављен поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Драгољуб Дража Михаиловић први који је у Србији, на целом југословенском простору, и чак у Европи, побо "антифашистички барјак гериле". Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео са оружаним нападима на окупаторску војну силу, кажу историчари из Берана, наглашавајући да у тим доказима доминирају три датума - 15. април, 11. и 28. мај 1941. године.

Михаиловић је 15. априла донео одлуку да не положи оружје и "прогласи југословенске планине за своја упоришта". На дан 11. маја почео је да "спроводи у дјело ту одлуку", а 28. маја 1941. отпочео је и оружану борбу против војне силе немачког окупатора у Србији...".

- У Црној Гори војвода Павле Ђуришић се 1941. године налазио на челу родољубивих снага које су ослободиле Беране од италијанског окупатора и због тога заслужуује да му влада Црне Горе у граду на Лиму коначно подигне трајно обележје. Деценијама Павлу Ђуришићу је неправедно приписиван епитет издајника. Дошло је време да то признају власти у Црној Гори - наводи се у саопштењу.



ПОДИЋИ СПОМЕНИК

ЗАХТЕВАМО од Владе Црне Горе и премијера Душка Марковића да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, где је свима дозвољено право на гроб и споменик, да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу у Беранама и Горњем Заостру, селу где се током Другог дветског рата налазио равногорски штаб за Црну Гору - истиче се у саопштењу Друштва "Никола Васојевић"