Тајна иконе свеца са магарећом главом

С. Греговић

14. 11. 2016. у 07:23

Научни скуп поводом обележавања 900-годишњице цркве Светог Николе у Буљарици. Легенда казује да је Св. Христифор био леп, па је молио Бога да га наружи

Тајна иконе свеца са магарећом главом

Зашто лик светитеља има животињску главу

ПОВОДОМ великог јубилеја, 900 година постојања Цркве Светог Николе У Буљарици, једне од три цркве које чине манастирски комплекс, у Петровцу је одржан научни симпозијум "Градиште - манастир у Паштровићима", у чијем раду је учествовало четрдесетак историчара из Србије, Црне Горе, Русије и Италије. Било је то прилика да се јавност подсети да се у овој цркви, која датира из 1116. године, налази јединствена икона у православљу - светац с магарећом главом!

- Јединствено иконографско решење светитељског лика Светог Христифора налази се на престоној икони са представом Деизиса. - Ову необичну олтарску преграду лепог паштровског манастира, начинио је Василије Рафаиловић 1795. године - истиче Луција Јелушић Ђурашковић, историчар уметности из Будве. Реч је о једном од иконописаца чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна.

Василије Рафаиловић је неспорно био теолошки образован и врстан познавалац византијске иконографије. То је показао избором ретких и необичних сцена и ликова и на овом иконостасу. А зашто је баш одабрао лик Светог Христифора са магарећом главом, остаће тајна.

- Постоји неколико легенди, а најпознатија говори о томе како је Свети мученик Христифор, хришћански светитељ из другог века, био обдарен несвакидашњом лепотом. Као истинском хришћанском вернику, толика лепота и искушења пред која је био стављен, почели су да му сметају, па је молио Господа да му наружи лице. Молба је била услишена, и глава му је добила псеће-магарећи изглед!

Талентовани сликар је син, такође зографа Рафаила Димитријевића, а сам је имао синове Ђорђа и Христифора који су наставили традицију ове даровите породице. Иконостас Цркве Светог Николе радио је за време игумана Максима Зановића, а цркви га је даровао капетан Стијепо Марков Греговић, а приложник крста са Распећем на том иконостасу је Ђуро Греговић.

Иконостас није уобичајено симетричан, већ има поред централних двери с представом Благовести, бочна врата која на супротној страни немају пандан. На овим вратима налази се икона са представом Светог архангела Михаила који у једној руци држи мач, а у другој бебу у повоју, симбол људске душе. Са стране царских двери, према истим бочним вратима, десно од царских налази се престона икона са представом Деизиса.


ЧУДОМ СПАСЕН

МАНАСТИР Градишта тешко је страдао у разорном земљотресу априла 1979. године. Занимљиво је да је само три дана пре тога иконостас из Цркве Светог Николе, на коме је светац Христифор, однет на конзервацију и да је неким чудом тако спасен од уништења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације