ТРИДЕСЕТ година Комнен Бећировић из Љевишта, професор светске књижевности, бори се за спас Мораче са свим њеним јединственим природним и цивилизацијским благом, проносећи њено име диљем Европе и света.

Из Града светлости, престонице Француске у којој живи, пробудио је Комнен уснулу Европу не би ли помогла у спасавању бисера природе, светског драгуља. Својевремено је у своју мисију укључио и једног од највећих еколога данашњице Франца Вебера, па чувеног византолога Димитрија Оболенског, који су својим ауторитетима безуспешно покушавали да убеде власти у Црној Гори да се одустане од погубног наума - изградње четири хидроелектране на Морачи. Тим пројектом би била угрожена немањићка лавра-манастир Морача и Храм Успења Пресвете Богородице. "Утопила" би се и чувена епска песма "Женидба Максима Црнојевића", настала управо на обалама ове реке.

- Наишао сам на позитивну реакцију у Европској комисији и Унеску по питању уписа Мораче у општечовечанска добра под заштитом. Више пута су ми званичници Унеска, Метчилд Рослер, Ана Сидоренко и Ирина Бокова, рекли да Морачу као светску баштину треба да кандидује Влада Црне Горе, што, упркос мени и мојим саборцима јавним обраћањима, никако да учини - каже, за "Новости", Комнен Бећировић.

* Очекујете ли да ће власт, ипак, попустити и одустати од наума?

- Надам се да ће црногорски главари, на челу са Милом Ђукановићем, када већ наш глас о Морачи не слушају, почути глас Европе. Тим пре што се, има већ неколико година, еколошка секција ЕК у Бриселу недвосмислено изјаснила, са неколико страних еколошких организација, против пројекта хидроелектрана на Морачи. И, заиста, вероватно да никад и нигде у историји градње хидроелектрана није било толико разлога против, колико када је у питању Морача. Стога је јасно, као сунце, да треба одустати од таквог наума и после више од пола века скинути проклетство с Мораче, прогласити је националним парком и кандидовати за Унеско.

ОПАСНА КЛИЗИШТА - ПРЕСТОНИЦА Мораче и Роваца, Храм Успења Пресвете Богородице, светски познат по свом неимарству и сликарству, у првом реду по фрески "Гавран храни пророка Илију", биће угрожен - упозорава Бећировић. - Довођењем језера у темеље морачке лавре влага би се увукла у пешчану терасу стару пола милиона година, и у манастирске зидове, и почела да их растаче. Ако би једног дана, на шта геолози, иначе, указују, прорадило клизиште Ђуђевине и сурвале се огромне количине земље, ниво језера би толико нарастао да би у њему нестао манастир! Тим пре што од Осредака, на десној обали Мораче, такође постоје клизишта.

* Шта би се десило у случају изградње ХЕ?

- То би била заувек утамничена слободарска Морача, јунакиња морачке епопеје, али и најчистија и најраспеванија река на европском континенту. Био би потопљен њен величанствени кањон, као и још чудеснији притоке Мртвице, оба стара десетине милиона година, тако да се у њиховим литицама може читати повест планете. Био би потопљен и заувек занемео хучни, највиши и најславнији црногорски водопад Светигора, којим се отвара "Морачко коло" краља Николе. Потоп би, такође, прогутао археолошка налазишта, станишта преисторијског човека од пре 120.000 година у бројним пећинама. Нашло би се под водом и исконско "ендемско биље", које не расте нигде другде на планети, осим на обалама Мораче и њених притока, али би остале без својих станишта и јата птица, које се при сеоби гнезде у кањонима.

* Може ли се догодити да и природа и клима буду угрожене бранама на Морачи?

- Услед језера у подножју кањона, прорадила би многа клизишта, посебно Ђуђевина - Баре Радовића, највеће у Динаридима, а због прекида дотока медитеранске струје уз долину реке, дошло би до драстичне промене климе у две Мораче и Ровцима, што би се погубно одразило на флору и фауну читаве области. Потапањем пута који повезује Морачу и Ровце са светом, ти би крајеви коначно обезљудили и запустели.