Држава опструисала гласање

ПОДГОРИЦА - Многобројни су били примери опструкције државних органа, како се не би у бирачке спискове уписали "неподобни".

Секретаријат за локалну самоуправу, наводно, тражио је од МУП потврду о пребивалишту грађана, јер је то обавезан да достави по службеној дужности. МУП, међутим, није доставио потврду, док не прође рок за упис у бирачки списак, правдајући се да имају много посла.

Примера ради, карактеристично је решење, којим се одбија захтев Тањи Медојевић, где секретар за локалну самоуправу, Мирјана Баровић, потврђује опструкцију МУП-а. На другој страни, бивши полицајац Рефик Растодер, стално настањен на Забјелу, довео је групу од 15-20 грађана ромске националности после завршеног радног времена у ЦБ код начелника управних послова Љиљане Дапчевић где су се задржали преко два сата, а потом организовано напустили центар.

Истовремено Љиљана Дапчевић у радном времену око 11 часова одбија да прими овлашћене представника Блока за заједничку државу Вукоту Шћекића и Срећка Шенка и онемогућава им да изврше увид у службену документацију на што је била законом обавезна. Треба напоменути да је на попису 2003. године преко десет хиљада Рома статистички нестало. Да би се за референдум убрзано повећавао њихов број у бирачким списковима по читавој Црној Гори, наводи се у "Бијелој књизи".

Чим се завршила референдумска кампања и почела изборна тишина нашли су се на удару полицајци и то од својих колега! У притужби Републичкој референдумској комисији наводи се да је преко стотину полицајаца послато на "одмор". Тај израз се користи када се шаљу, без објашњења, кући они за које се сумња да су против разбијања заједничке државе. Поред полиције посебну активност су у референдумској кампањи показали старешине и службеници Управе за одбрану.

Ни Министарство за заштиту мањинских и етничких права није седело скрштених руку. Тих дана је у Улцињу министар Хајдинага по школским установама присуствовао ислеђивању наставног особља о националном опредељењу које су спроводили директори школа. Од директора нису остали поштеђени малолетни ученици који су морали да се изјашњавају на ком језику наводно желе наставити школовање.

У општини Улцињ у кампању су се укључили и службеници Основног суда. Шеф рачуноводства Зорка Ненезић од "неподобних" је тражила да јој предају личне карте а неке који нису пристајали упозоравала је на незавршене судске предмете. За својом колегиницом није заостајао ни судија Стево Пецић. Како се наводи у притужби упућеној Републичкој референдумској комисији судија Пецић је Роме позивао у канцеларију улцињског Суда и без присуства дактилографа обављао разговоре. Исти судија 1996. године је смењен са места судије у Улцињу "због озбиљних пропуста у раду", како је тада наведено у диспозитиву решења.

НЕ МОЖЕ ИЗ СРБИЈЕ

У БЛОКУ за заједничку државу тврде да је мајски референдум био црногорски скандал, зато што је режим Мила Ђукановића забранио да гласа 264.000 Црногораца који живе у Србији, а рођени су, имају држављанство, куће и породице у Црној Гори. С друге стране, то није важило за прекоатлантску дијаспору, која је са десетинама авиона стизала до Подгорице да би изабрала црногорску сувереност. Рачунице показују да је за тај транспорт потрошено око пет милиона евра!

(КРАЈ)