СКОПЉЕ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

У НАСТАВКУ "расађивања" етничких и верских симбола по главном граду Македоније, откако су Албанци средином фебруара у скопској општини Чаир открили још једног црног двоглавог орла, у суботу је постављен темељ за, такође још један, крст у суседној општини Бутељ.

И, кренули су протести.

Демонстранти из редова Демократске уније интеграција (ДУИ) Алија Ахметија у четвртак су, у присуству полиције, уз механизацију, заравнали темеље за изградњу крста, спалили оплату, порушили ограду неимара и на месту планираних радова за подизање 55 метара високог крста поставили свој камп и заболи заставу Албаније.

Један од челника ДУИ, градоначелник скопске општине Чаир Изет Меџети, најавио је да се неће повући док локална самоуправа у Бутељу не поништи одлуку о подизању крста. Указао је да је "минаретима место у џамијама", а и "крстовима је место у црквама". Подсетио је да је Македонија секуларна и мултиетничка држава.

А посланица ДУИ у македонском парламенту Ермира Мехмети, која је била и међу вандалима који су својевремено покушали да сруше кип цара Душана на мосту на Вардару, сада је у Бутељу на демонстрацијама Албанаца поручила: "Не желимо Скопље да постане Бејрут, већ настојимо да буде као Брисел. Нећемо дозволити ово да прође, направићемо Македонију по европском моделу."

У већ препознатљивој иконографији, демонстранти су носили искључиво заставе Албаније и транспаренте с порукама "Не желимо Скопље које ће се претворити у Белфаст, Јерусалим или Бејрут", "Ово је секуларна држава", "Ово је клин, а не крст" и "Политика даље од религије".

Формалног иницијатора постављања крста у Бутељу, као и оног у Аеродрому, лидера Светског македонског конгреса Тодора Петрова, претукла су тројица Албанаца из јуришног ешалона ДУИ.

Недељним освећивањем постамента за постављање великог крста у скопском насељу Бутељ, само неколико дана после подизања металног црног двоглавог орла у предграђу Скопља Топанско поље, наставља се подела Скопља употребом симбола.

У тим новим прилозима за ионако узаврело распињање Македоније између крста, полумесеца, црног двоглавог орла, лава ВМРО-а или античких симбола Александара Македоног, у овој земљи је у протеклој деценији изграђено готово 350 нових џамија и минарета и скоро исто толико нових храмова, црквица, манастира, парклиса, крстова...

РЕПЛИКА ПЛАНИРАНИ, а сада спорни велики крст у Бутељу требало би да буде изграђен за два месеца, као реплика оног из општине Аеродром. Висине 51 метар, с распоном крака од 34 метра, ширине четири метра, постављен је на постаменту од 5,5 метара с фреском 12 светих апостола.

Из неканонске МПЦ, као и из Исламске верске заједнице (ИВЗ), званичнио је потврђено да се на подручју Скопља налазе 133 џамије и 112 православних храмова. Из обе верске организације тврде да, независно од тога шта мисле верници, то није довољно и да треба подизате нове објекте. Значајан број стручњака указује на то да је на делу својеврсно "обележавање" и "маркирање територија" у објективно тешко дељивом међуетничком и међурелигијском миљеу не само Скопља, него и великог дела Македоније.

На ширем плану, у овој земљи с нешто више од два милиона становника, постоје 1.952 цркве и 580 џамија. У фази изградње или обнове, најмање је педесетак цркава и десетак џамија. Аналитичари су израчунали да оквирно на 831 житеља Македоније "пада" по једна црква или џамија.

Резултати лане спроведене анкете фондације "Конрад Аденауер" о религиозном договору у Македонији показују да већина од 74,2 одсто анкетираних грађана православаца сматра да у овој земљи има довољно цркава, а 20,4 процената од њих мисли да их је чак и превише. С друге стране, и 44,6 одсто анкетираних грађана муслимана мисли да има довољно џамија, док 43,1 сматра да их је превише...

Подизањем "својих" верских симбола и објеката, на "својим територијама", како оцењују стручњаци, улази се у сферу отвореног позивања на сегрегацију и опасну поделу по етничким и религиозним линијама.

СИМБОЛИ, ПОЧЕТАК БЕЗУМЉА

ПОД обезбеђењем јаких снага полиције, сада заравнати камен темељац за крст у насељу Бутељ, баш као и претходни подигнут у насељу Аеродром, освештао је поглавар некакононске МПЦ Стефан. Револт Албанаца је испољен још тада, а кулминирао је протестима у четвртак.

- Орлови и крстови. Обично, у читавом свету, спомен-обележја се постављају као симбол на крају безумља и крвопроливања. Код нас је обратно. Постављају се да би почело безумље - написао је на свом фејсбук-профилу млади владика МПЦ Пимен.