Негодовали због српских ставова о Степинцу
25. 11. 2015. у 08:20
Учешће београдских научника на скупу о католичком надбискупу из Другог светског рата у Загребу протекло на рубу инцидента. Историчари др Милан Кољанин и др Радмила Радић дочекани хладно, уз негодовање домаћих научника
Др Милан Кољанин и Др Радмила Радић
ЗАГРЕБ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“
УЧЕШЋЕ двојице научника, др Милана Кољанина и др Радмиле Радић на научном скупу "Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској" протекао је у Загребу готово на рубу инцидента, јер је према гостима из Србије исказано отворено негодовање због ставова о Алојзију Степинцу. Док су сви учесници скупа из Хрватске тврдили да је Степинац несебично помагао Србе и спасавао децу из логора, српски научници су то енергично демантовали.
- Пољски свештеник Максимилијан Колбе постао је свет јер је живот дао за другог. Да ли је Степинац због својих дела у НДХ био изложен смртној опасности? Није - рекао је др Милан Кољанин, из београдског Института за савремену историју, што је изазвало незадовољство других учесника скупа.
Скуп је у Загребу организовао Хрватски католички универзитет, а присутан је био цео врх Католичке цркве, представници Српске православне цркве, муфтија Азиз Хасановић и бројни амбасадори акредитовани у Загребу.

Отварајући скуп, кардинал Јосип Бозанић је рекао да је циљ окупљања научника, међу којима су били и истраживачи из Србије, трагање за истином.
- Занимљиво је видети када се и зашто појављују напетости у подручју које се зове хрватско-српски односи. То захтева одговоре на низ питања, попут - зашто у прво време није било лоших односа, а који су узроци да су се појавили, и где је у свему Алојзије Степинац - рекао је Бозанић.
Др Радмила Радић, из београдског Института за новију историју, рекла је да, што се тиче Српске православне цркве и верника, Степинац представља симбол "вековног непријатељства Ватикана и Католичке цркве" према православљу.
- Оно што остаје спорно већ педесет година од његовог покопа у Загребачкој катедрали, односи се на његову улогу пред Други светски рат и за време рата, подршка коју је пружио формирању НДХ, као и незаузимање јавног става против масакра Срба и присилног покрштавања - рекла је др Радић и упитала да ли се уздизањем његовог антикомунизма скреће пажња са догађаја из Другог светског рата.
dragan
25.11.2015. 10:17
nemozemo im zabraniti da ga slave u hrvatskoj nemoze tamo uvrediti srbe jer su ih skoro sve proterali,ali mozemo zabraniti u srbiji da se slavi i da mu se drze mise
@dragan - Ne možete!
@dragan - Evo šta još možemo. Da naučimo gramatiku srpskog jezika, pa da "nemožemo" pišemo odvojeno.
@dragan - О како да не можемо свако свештено лице ( свећеник ) који би га спомињао у мисама и који би га славио добио би карту у једном правцу ( правац Рим )па нек се жали папи.
Ne svadjjte se vise sa celim svetom.Dozvoljavamo sebi da iskopamo Apisa i da ga premestamo u Aleju velikana, osobu koja je naredila i organizovala strasan zlocin kada su kralj Srbije i kraljica izbodeni nozem sa vise od po 40 uboda a onda baceni kroz prozor dvora.Ceo svet nas je tada osudjivao, imali smo 8 godina sankcije tada posle tog ubistva a sada odajemo pocast takvoj osobi a hocemo nesto nekome da kazemo sta nije u redu a sta jeste.MI vise ne znamo sta radimo i gde udaramo.
Коментари (33)