- Црногорске јаме безданице и после седам и више деценија скривају кости оних који су на правди Бога гурнути од братске руке. Оплакују их њихове породице и даље без наде да ће ускоро изаћи из утробе земље и бити похрањене онако како доликује - људски. Али, држава се побринула да почне са “ископавањем” посмртних остатака немачких војника који су на простору Црне Горе погинули у току Другог светског рата. Претпоставља се да их је убијено око 2.000.

На Капином пољу надомак Никшића пронађени су остаци око 100 војника, за које се сумња да су припадали злогласној СС дивизији “Принц Еуген” која је у Пиви починила злочин, а потом се упутила ка Никшићу.

Акцију ископавања обављао је Народни савез за бригу о немачким ратним гробовима, по одобрењу црногорског министарства рада и социјалног старања, овлашћен од Владе Немачке за техничко спровођење споразума који је парафиран 2011. Кости немачких војника биће привремено одложене на католичком гробљу Ловријенац у Бару, док се не одреди њихово вечно коначиште. Највероватније ће то бити гробље на северном делу војног аеродрома Голубовци код Подгорице (2. 600 метара квадратних) чију изградњу ће финансирати Берлин.

- Цивилизацијски је похранити људске кости. Ове немачке такође треба ископати и вратити тамо одакле су дошли. Него, шта ћемо ми са нашим братским погибијама и костима које чаме у јамама и шкриповима. Деценијама вапе за смирај, али држава ћути - каже за “Новости” Ђуро Кривокапић, историчар, човек који се бави откривањем скривене историје.

ПРВИ ПАРАСТОС Први парастос за око 300 људи који су страдали од братске руке, и то партизанске, почетком 1942. године, и чије кости труну у Котор јами, обављен је изнад горњепољског Вира код Никшића. Доле нису само кости угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, него и бивше бањско-вучедолске општине и других крајева Црне Горе. Убијени су јер су били политички противници нове власти, заклети краљу и отаџбини.

- Дошао сам до податка да је у Црној Гори више људи убијено за четири године Другог светског рата (36.000), него ли за два века војевања против Турака! У ратовима од Царева лаза 1712. па до 1912. и битке на Скадру, погинуло је 24.450 Црногораца. Нажалост, за оне четири године највише их је страдало од братске руке. Само у неколико никшићких јама завршило је одлукама прекод суда око 700 виђених људи, жена и нејачи. То су два или три црногорска села! Драгутин Перовић, епски песник, такође сматра да је дошао час да братске кости изађу из јама и вртача.

Незадовољни су и Пивљани где још има живих мештана који памте злодела СС дивизије “Принц Еуген”, која је зверски убила 1.094 становника овог краја.

- Никада се нико од немачких званичника због тога није јавно извинио овом народу - каже за “Новости”, историчар Миле Цицмил. - Гроб је ознака цивилизације, али у Црној Гори право на вечно почивалиште добијају и окупатори, али не и они чије кости су због другачије идеологије од комунистичке расуте на разним стратиштима до Словеније.