Морачи прети потоп

В. К.

03. 09. 2015. у 15:36

Словенци и Турци заинтересовани за градњу хидроелектрана на реци Морачи. Министар Владимир Каварић у Љубљани са инвеститорима. Траје "тихи рат" између "енергетског лобија" и заштитника културне баштине

Морачи прети потоп

Тихи рат "за" и "против " потапања кањона

ПОДГОРИЦА - Словенци и Турци су живо заинтересовани за изградњу хидроелектрана на реци Морачи. То је био повод што се црногорским министар економије Владимир Каварић обрео у Љубљани, где ће оверити меморандум о сарадњи у области енергетиме са заинтересованим инвеститорима. У "платформи" министрове посете наводи се да је изградња ХЕ на Морачи један од приоритетних пројеката Црне Горе.

- Искуство турских и словеначких компанија у пројектовању, изградњи и функционисању великих ХЕ може бити од велике користи за црногорску страну. Меморандум има за циљ испитивање могућности заједничке сарадње у области хидроенергије у Црној Гори, нарочито могућности за спровођење пројекта хидроелектрана на Морачи, као и на другим сличним пројектима у Црној Гори. Меморандумом се предлаже оснивање конзорцијума који ће заступати словеначке и турске компаније у складу са њиховим односним интерним процедурама. У исто време, црногорска страна ће понудити релевантну техничку и експертску подршку у складу са надлежностима и јурисдикцијом својих државних органа.

Пре четири године ресорно министарство објавило је јавни оглас за давање концесије за хидроелектране на Морачи, али пошто није било заинтересованих, Влада је 10. новембра 2011. тендерски поступак прогласила неуспелим, иако су вођени разговори са инвеститорима из Италије, Турске, Азербејџана и Кине. Од тада до данас траје "тихи рат" између "енергетског лобија" и заштитника културне баштине, а за потапање кањона Мораче и јединственог манастира из 13. века заинтересовале су се Уједињене нације. Истрајни борци за спас Мораче својевремено су успели да заинтересују Унеско, међутим манастир није на његовој листи светске природне баштине.

ЧЕТИРИ ХЕ

Систем ХЕ на Морачи обухвата ХЕ Андријево, ХЕ Расловићи, ХЕ Милуновићи и ХЕ Златица инсталисане снаге 238 мегавата и просечне годишње производње 694 гигавата. Предвиђени период њихове изградње је шест година, док се трошкови процењују на око пола милијарде евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације