АКО буде памети и среће у српском народу да прихвати истину и ослободи се вишедеценијског талога обмана и лажи у којима је приказиван, ово неће бити само рехабилитација генерала Драгољуба Михаиловића, већ и Југословенске војске у отаџбини, ослободилачког, герилског антифашистичког покрета на чијем је он челу био и страдао. Истовремено био би то, кроз истину, пут народног помирења.

Овако др Божидар Бојовић, некадашњи политички лидер српског народа у Црној Гори, у разговору за "Новости" коментарише рехабилитицају вође четничког покрета Драже Михаиловића, напомињући да начин на који је генерал доспео у ситуацију да лажно буде проглашен сарадником фашиста и погубљен, није резултат његовог одступања од слободарских начела, већ плод прљаве игре великих сила у подели интереса на српском простору.

- Начин на који су се оне одвијале, на који је генералу Михаиловићу суђено и пресуђено, начин на који је погубљен, све оно што се после тога дешавало са српским народом, и ововремено прихватање начела грађанског друштва за које се генерал Михаиловић борио, говори ко је победник а ко поражени. Генерал Михаиловић је, иако губитник у ослободилачком рату, својим чињењем и страдањем постао оличење савести и судбине српскога народа. Плашим се да ће процес прихватања истине, као предуслов народног помирења, још дуго трајати у овом грађански незрелом и комунистичком идеологијом затрованом друштву.

ПОДАНИЧКИ МЕНТАЛИТЕТ * ЗАШТО су потомци страдалника од Везировог до Зиданог Моста дуго ћутали о том и другим злочинама? - Покојни Момир Војводић имао је обичај да када види скуп тих који се тајно хвале, а јавно ћуте, узвикне "ђе сте четници, мајку вам комунистичку". То је поданички менталитет, недостатак грађанске свести и храбрости. Словеначко крваво пролеће је гробница грађанске свести и грађанског друштва Црне Горе, узаврелог између два рата. Када погледате састав те огроме колоне од 15.000 људи, видите каква је то била духовна, морална, интелектуална снага овог народа. Злочин над њима је цивилизацијска трагедија Црне Горе, чије се последице и данас снажно осећају.

* Могу ли се Срби окренути уназад и објективно сагледати почињене грешке?

- Драгољуб Михаиловић је био истински антифашиста, демократа који је реално сагледавао судбину своје земље и народа, не само српског, који у њој живе. И "нема ниједног историјски потврђеног доказа да је он сарађивао са Немцима", а у "Михаиловићевој војсци децембра 1943. године било је 4.000 муслимана, који су чинили осам одсто целокупног састава Југословенске војске у отаџбини" и 2.500 Хрвата!.

Његов план герилског ратовања у одбрани отаџбине поремећен је појавом комунистичке гериле, чији је план био преузимање власти у Југославији. Неоспорно је да је и тај покрет, после напада Немачке на Русију, био антифашистички. Али исто тако непобитна је чињеница да су комунисти први изазвали грађански рат између Михаиловићеве и своје гериле, који су вештом пропагандом приписали другој страни.

* Судбину та два антифашистичка покрета градили су Михаиловић и Броз.

- Генерал Михаиловић, изданак традиционалног грађанског друштва, истински демократа, високи официр заклет краљу и отаџбини, ратовао је вођен моралним начелима. Њему официрска част није дозвољавала да ликвидира Броза, када је то могао. С друге стране, Јосип Броз, сумњиве прошлости, био је спреман на све у борби за власт. Чак и у моменту када је изричит захтев совјетске владе био да мора доћи до јединства међу устаницима у Југославији, а став владе британског величанства да је "пуковник Михаиловић једини могући вођа и да све устаничке групе треба да му се потчине", Броз је вештим маневрима и пропагандом све подредио циљу да провоцира, лажно представи и компромитује Југословенску војску у отаџбини.

Комунисти се плашили да би Дражин гроб могао да буде српско светилиште

* Добили смо пресуду, али је Чича и даље без гроба и крста.

- Комунисти су знали да би гроб невино страдалог ратника и праведника постао српско светилиште. И зато се и данас крије истина о начину и месту његовог уморства.

* Може ли се у Црној Гори десити помирење?

- Народна странка је још 1992. године у Скупштини Црне Горе покренула иницијативу за доношење Резолуције о народном помирењу. Дочекана је на нож од стране лажних демократа, пресвучених следбеника комунистичке идеологије. Више од 20 година овај режим опстаје на моделу те идеологије и док су они ти који кроје судбину Црне Горе, о томе нема збора.

ПРОПАГАНДА

* НАЈАВЉУЈУ се рехабилитације Павла Ђуришића, Баја Станишића и других вођа Југословенске војске у отаџбини. - Све иницијативе којима се жели доћи до истине треба подржати. И данас многи мисле да је Павле Ђуришић носилац Хитлеровог гвозденог крста. Не помаже ни Ђиласово признање да је текст о додели тог одликовања објављен у "Гласу Црногорца", чиста комунистичка пропаганда против најпознатијег Михаиловићевог команданта. Да ли би усташе, као доказани сарадници фашизма, смели да убију на тако зверски начин носиоца Хитлеровог гвозденог крста, да је он то био?