Духовно буђење у затвору

ПОДГОРИЦА - Већ десет година отац Станислав Татић, парох спушки, носи необично послушање - духовно управља затвореницима који се налазе у затвору „Спуж“. Служи Свету литургију, исповеда, причешћује и крштава људе у углу затворске трпезарије. Верника има, читаво братство.

На богослужење у Казнено-поправном дому долазе људи жељни и спремни да своје „кодексе“ и криминалне досијее бар у то време одлажу у заборав. Стекао је огромно поверење затвореника који га лично позивају да им удели савет, „разбије“ малодушност, омами их оптимизмом! Са некима је пријатељство наставио и после изласка из затвора.

А духовно буђење у КПД „Спуж“ почело је последњих дана 2003. када је први пут после Другог светског рата у затвору служена Света архијерејска литургија. Службу је обавио митрополит Амфилохије са свештенством и монахињама манастира Ждребаоник, да би потом своју мисију започео и отац Станислав.

- Када сам први пут закорачио кроз затворска врата прожели су ме снажан осећај и жеља да нико никада не доспе у затвор. Сећам се првог Васкрса када је управа пустила најпре да уђу Мирашеви, код којих се „причестило“ девет затвореника, а код мене 250! Бог је дао да се годинама које су долазиле у затвору формира православно братство које успешно делује.

Како је време одмицало „веза“ овог духовника са затвореницима постајала је све чвршћа. Отац Станислав служи литургију, исповеда и причешћује. Често чује од ових људи оно што други не успевају. Њихове муке остају заувек тајна.

- Нема тога ко би могао да ме натера да погазим свету тајну исповести. Ниједан затвореник никада није сумњао у моју лојалност.

Наш саговорник каже да међу његовим парохијанима има приличан број оних који су остали у вери и после изласка из затвора.

- Био је један који је на причешћу често говорио да му Бог неће никада опростити грехове. Говорио сам му да треба искрено да се покаје. Послушао је моје речи, па и данас долази у цркву у Спужу. У међувремену сам га венчао и сина му крстио. Оженио се девојком која је такође верник. Потпуно је променио живот, редовно се исповеда и причешћује, а до доласка у затвор није такав био.

Ипак, није било лако пробудити окореле криминалце и вратити их са погрешног пута, спасити их живота без вере.

- Ако мењате човека без Христа ви му не дајете узор, причате му бајке. А њих су управо бајке довеле ту где јесу. У затвору сам чуо много, али су ме запажања неких необразованих људи посебно изненадила и натерала на размишљање. Тако ме је један питао: ко је Мираш Дедеић? Када сам му рекао да је био свештеник у Риму, припадао Васељенској патријаршији, кога је патријарх васељенски рашчинио и ставио под забрану свештенодејства да би потом дошао у Црну Гору и прогласио самог себе за владику, одговорио ми је: „То би исто било као кад бих ја по изласку из затвора рекао да сам министар финансија!“ А како, приупитах. „Лепо. Пљачкао сам банке“, уследио је кратак одговор.

КОНТРОЛА

Увек када отац Станислав улази у затвор, контрола на капији је неизбежна. Каже да му она више не пада тешко, али осећа да је стражарима постало неугодно.

- Пошто улазим са путиром и причешћем, не дозвољавам да се то профанише и да свако отвара и гледа. Постоји граница и они то разумеју.

КАПЕЛА У ЗАТВОРУ

У кругу спушког затвора ускоро ће почети да се гради капела-црква у којој ће моћи да се служи света литургија, исповедају, причешћују и крштавају затвореници.

- Пројекат сам видео пре неколико дана и, колико сам разумео начелника, врло брзо ће почети радови - каже отац Станислав.