СКОПЉЕ- Специјално за „Новости“

ОСНОВЦИ школе „Вук Караџић“ у Куманову, на северу Македоније, приредбом су обележили 150. годишњицу од смрти великог реформатора српског језика чије име носи та образовна установа, али без иједног ђака у настави на српском.

Свечаност је отворена Вуковом химном, а потом је изведен програм ученика који наставу похађају само на македонском језику. У ликовној радионици на приредби изложени су завршни радови скуптура и ђачких цртежа са Вуковим ликом...

- У жељи и настојањима да одамо почаст великану, ученици су припремили ову скромну манифестацију. У глини су израдили скулптуре и сликали портрете Вука Караџића. Рецитаторске и драмске тачке су изведене на македонском и српском језику. Велики људи никада не умиру. Остављају дела и записе који се памте вековима. И заслужују не само памћење, већ и достојно обележавање. Ми се овом скромном приредбом придружујемо обележавању јубилеја овог великана српског језика и културе - истакла је Надица Петровска, директорка школе.

Ученице Стефанија Стојова, Романа Младеновска, Александра Шутевска и Ангела Цветковска, надахнуто су на приредби изнеле делове слика из живота и дела Вука Караџића, уз посебно истицање значаја писања првог речника српског језика... Ученици су рецитовали делове умотворина, мудрости које је Вук сакупљао. Иако у наставном програму више немају чак ни предмет српски језик, показали су завидно говорно познавање, уз добар акцент...

Школска приредба у кумановској осмолетки, како су приметили неки од наставника, гости и ђачки родитељи, још један је сурови пример потврде парадоксалних процеса у образовању деце Срба у Македонији. У овој школи, која носи име реформатора српског језика, већ шесту годину нема редовне наставе на српском језику. Ни у школи ни у граду са више од десет хиљада Срба. После готово два века школовање на српском језику у том граду је - укинуто. У школи „Вук Караџић“, како су писале „Новости“, последњи ђаци на српском, били су - Ненад Љубисављевић и Марија Бранковић. Они су остали уписани као званично последњи „српски ученици“, који су 2008. завршили осми разред у Куманову. Тиме је, њиховом „малом матуром на матерњем“, у овој школи званично стављена тачка и на наставу српског у Куманову.

Упркос неким јаловим настојањима за обнаваљање наставе макар у једном „скраћеном одељењу“, годинама потом више није уписан ни један једини ученик за наставу на српском језику. Наставници истичу да је проблем - општи, јер, смањује се број ђака и за наставу на македонском језику. Ове школске године, кажу, уписано је свега шесторо ђака првака.

Срби, наравно, деле невеселу судбину у том погледу са Македонцима и у Куманову, где је све мање деце у школама уопште, а у таквој ситуацији своју децу уписују у одељења са наставом на македонском језику.