Словеначки социолози: СФРЈ није била тоталитарна држава
29. 11. 2014. у 18:15
Политички режим Титове Југославије није било тоталитаран како га често приказују у јавном животу бивших република, тврде словеначки социолози
Социолози наводе да је Титов режим у почетку имао елементе тоталитаризма, али их је на истраживање за чланак у часопису "Комунистичке и пост-комунистичке студије", који издаје "Елсевиер", подстакло неселективно етикетирање Титове Југославије као тоталитарне државе без временске или неке друге задршке, јавља Хина, а преноси Индеx.хр.
У два случаја тако су Југославију службено обиежила надлежна тела државних власти Хрватске и Словеније, а да се нити једно од њих није позвало на неко системско промишљање тоталитаризма, нити су анализирала начин присутности наводног система и време његова трајања, истичу социолози Универзитета у Марибору Сергеј Флере и Руди Клањшек.
Хрватски сабор 2006. усвојио је декларацију о "осуди злочина почињених током тоталитарног комунистичког система у Хрватској, 1945-1990", а Уставни суд Словеније 2011. је поништио одлуку Градске општине Љубљане, која је желела да пут у изградњи назове по Јосипу Брозу Титу.
У пресуди, Уставни суд Словеније споменуо је "Титово симболичко значење" повезано с "послератним тоталитарним комунистичким режимом", те утврдио да "Тито симболизује тоталитарни режим".
"Тоталитарни диктатор" је морао "усклађивати ставове"
Анализирајући историјат Титовог режима у складу с литературом о тоталитаризму, аутори закључују да Југославија није била тоталитарна у више од половине свог века. Иако је био промовисан култ Тита, његова власт била је ограничена федералном природом државе, сматрају социолози.
То не значи да није постојала репресија, која је, посебно до 1953., била усмерена против верских установа, иманентних противника комунизма, политичких дисидената и уопште на контролу интелигенције, напомињу Флере и Клањшек.
Од средине 60-их година републике су постале углавном самостални играчи и бринуле се за своје сопствене интересе, приватна подузећа нису пословала под контролом државне планске економије, док је био видљив културни и верски плурализам, истичу аутори.
Мултинационална стварност на којој је АВНОЈ-ем утемељена Југославија, истакнула је различите економске интересе, а они су производили сукобе све до распада земље.
Али, аргументи показују да тај "тоталитарни диктатор" није могао самостално да именује чланове тела савезних република, него је то био дуготрајан процес постизања "договора", усклађивања и политичких манипулација.
У свом искреном исказу, почетком 70-их, војвођански лидер Стеван Дороњски говори о вишемесечним "консултацијама" око именовања тамошњих савезних функционера, у којима су учествовали чланови покрајине, републике и савезне елите, као и Тито, кажу социолози.
Доношење одлука зависило је од СКЈ, али она је само наизглед била јединствена партија, јер се вођство сваке републике и покрајине водило партикуларним интересима. То је институционално довршено тако што су све републике добиле своје националне банке, министарства спољних послова и јединице територијалне одбране, истичу аутори.
Политичка полиција у "првој фази" (1945-1953), тврде аутори, одиграла је типичну улогу за тоталитарне режиме: затварала је па чак и елиминисала опозиционаре, потискивала независну штампу и слично.
Падом неспорног шефа југословенске политичке полиције Александра Ранковића 1966., служба је реорганизована на начин који је онемогућио дјеловање типично за тоталитарне системе.
Шпијунска мрежа је радикално смањена, тако да је, примера ради, количина досијеа праћених особа у Словенији смањена с 270 хиљада на једну хиљаду метара дужине.
Оно што одређене кругове у Хрватској посебно "сврби" је то да Удба од 1967. није била више била јединствена југословенска организација него у надлежности република, казао је Сергеј Флере за Хину и додао:
"Након што су републике у 70-им водиле Удбе својим путевима, Стане Доланц је последњи пут покушао обновити федерално-републичку сарадњу на подручју друштвене самозаштите, како се то тада звало."
Премда је промисано братство и јединство, пролетерски интернационализам и политика несврстаних, савезној држави недостајало је југословенског есенцијализма и оригиналности, што би нужно било присутно у тоталитарним верзијама идеологије.
Културни живот, поготово након 60-их година, био је врло разнолик и плуралан, што је потпуно страно тоталитарним системима.
Репресија према верским заједницама била је снажна до 1950-их, до када је режим потиснуо из јавности све њихове активности и одузео им већину власништва. Но, према подацима из чланка, већ 1966. верске заједнице издају 65 новина са укупно 3,59 милиона примерака, а 1987. укупно 99 новина с више од 3,7 милиона примерака. Поређења ради, у Совјетском Савезу до 1990. само је Часопис Московске православне патријаршије био доступан тамошњој јавности.
Делатност верских субјеката у медијској арени је стога сасвим у супротности са оним што теоретичари кажу о тоталитаризму, закључују словеначки социолози
Нема никакве сумње да су тријумфалистички расположени југословенски комунисти 1945. почели уводити систем с кључним тоталитарним обележјима.
Такве намере се виде из укидања вишестраначког систава, а посебно по уклањању политичке опозиције и по успостављању владавине авангардне партије, тврди се у часопису "Комунистичке и пост-комунистичке студије".
Такође, власт је одмах након рата смакнула велики број грађана без суђења. Премда се такво нешто догађало у и другим земљама, на пример у Француској, у Југославији је то постало нека врста масовног застрашивања и први корак у увођење моћне политичке полиције.
Поред тога, власт је укинула приватно власништво у пољопривреди, увела контролу масовних медија, успоставила оружане снаге подређене Партији и увела службену комунистичку идеологију. Та се идеологија представљала као спаситељска или "хилијастичка", те је имала монопол у јавном животу.
Иако сматрају да Југославија није била тоталитарна, аутори наилазе на непремостиве препреке у класификовањуњеног политичког система и упућују на различите теоретичаре по којима она сеже од режима сличној Франковој Шпанији до "правне државе".
"Склони смо тврдњи да се Титова Југославија само у својој првој фази приближила тоталитарном режиму, односно у раздобљу од 1945. до 1953. Али, већ од средине 60-их, настају елементи полиархије у смислу развијене представничке демократије, у којој су значајни утицаји интересних група на процес владања били присутни. То не значи да желимо рећи да је Југославија била демократска у сваком смислу", кажу Флере и Клањшек.
Иако је Титова држава показивала све мање политичке присиле према грађанима, држава није постала функционалнија, нити се приближила одрживом економском и политичком систему.
"Важни процеси, који су водили њеној дезинтеграцији, настајали су као резултат спонтаних снага, а институционална политика све више је била утопија и изван додира са стварношћу", закључују социолози Универзитета у Марибору Сергеј Флере и Руди Клањшек.
(Извор: Б92)
branko
29.11.2014. 18:46
I tako kapitalizam je zamenio socijalizam i doveo nas u dodir sa stvarnoscu. Duznicko ropstvo, invazija droge, siromastvo i beznadje.
@branko - A u komunizmu si samo imao dovoljno da prezivis i nista vise ma koliko radio. Ocito svi sitemi su stvoreni od strane elite za dobro elite na stetu narodu. Interesanto je da svaki sitem uspesno ubedi mase da su oni kao fol u kontroli i da nisu ono sto jesu (robovi).
@branko - Kapitalizam koji je vladao u Americi za vreme hladnog rata je bio puno bolji sistem nego ista sto danas igde vlada. Tada zakoni su ogranicavali korporacije i supertajkune pa su i oni morali igrati po pravilima. U 80tim pusteni su sa lanca bez ikakvog ogranicenja i danas se svi nalazimo u nekom teskom zlu a iza coska nas ceka treci svetski rat, koji ide u prilog samo tajkunima.
Šta je Slovenci, došao vam Beč u Lajbah? Nemate više koga da muzete pa je sad i Jugoslavija dobra. Za bolje od austrijskih konjušara niste nikad ni bili.
Slovenci,zaigrala meca a?Imam strica koji je posle 35 godina rada u Sloveniji ostao bez posla.Kaze da pucaju po savovima.Nece Evropa da daje pare,ako ih sam ne zaradis i nesto proizvedes i prodas.A mi pojurili kao na solilo,mislimo EU ce nas spasti bede.Nece rodjaci,moracemo sami da se pomucimo.U se' i u svoje kljuse!
Коментари (36)