ВИШЕ од седам сати трајала је драматична акција спасавања 18 туриста из Београда који су се у суботу ујутру, око 8 и 30, упутили у авантуру кроз кањон Невидио. Групу туриста предводио је водич који се „прославио“ минулог месеца када је такође са туристима из Београда и Новог Сада „заглавио“ у овом „Невиђбогу“. Имао је срећу да нико од младих људи не доживи повреду, па ни током акције спасавања коју су сјајно извели у мрклој ноћи Никшићани, припадници Горске службе спасавања Црне Горе.

Пасје време, ноћ, набујала Комарница, уз малу залиху хране и пића и хладноћу, уливали су зебњу међу Београђанима, са којима су биле и четири даме. Све их је Бог погледао када је неко од њих „уловио“ сигнал и позвао Никшићане у помоћ. Јер, како причају Шавничани који су одрасли са кањоном и „у душу“ га познају, имали су срећу пошто се на само два места од 1,8 километара дуге дивљине може наћи телефонски сигнал!

- Чим смо добили позив, ми смо реаговали - каже за „Новости“ Жељко Лонцовић, начелник Горске службе спасавања Црне Горе. - Акција је била ризична због невремена, јер у ситуацијама када киша пада увек се може догодити да се одрони камен или да га уже повуче, да не подсећам на клизав терен. Ова група уопште није препознала опасност. Ушли су у кањон и онда им је требало више од 12 сати да дођу до места где су били приковани. Већ тада је пао мрак и остали су заробљени.

- Нису више могли ни напред ни назад - додаје његов колега, такође прекаљени спасилац Мишко Косић. - Да нисмо стигли на време, дошло би до смрзавања, јер иако нису били у води, људи су покисли. Најпре смо девојке извукли, па онда остале. Акција је трајала до пет сати ујутру. Срећни смо што нико није повређен и надамо се да су ови људи из авантуре извукли неке поуке.


ЈЕЛЕНА ИЗАШЛА ПРВА

ПРВИ заробљени туриста којег су никшићки спасиоци извукли из кањона била је Јелена Попић.

- Хвала момцима који су и своје животе ризиковали само да би дошли до нас. Чинило нам се да смо заборављени док се у даљини није појавила лампа која нам је спас значила. Наравно да нико од нас није мислио да ће у кањону умрети, али нас је хладноћа постепено ледила - каже за „Новости“ Јелена.

А да јесу, потврдили су „Новостима“ саговорници који су, како кажу, месецима ишчекивали да дођу до тренутка када ће „напасти“ сурови кањон. Нажалост, изостала је провера временских услова који никоме нису били наклоњени. Пре њих, готово у последњи час, из кањона је изашла експедиција из Пољске, што је успорило неискусне Београђане.

Један од туриста прича за „Новости“:

- Дуго смо чекали да прођемо кроз овај живописни кањон. И, заиста, мало нам је фалило да то и постигнемо, јер нам је до краја остало око 150 метара, са брзацима, и један тежи успон. Када смо ушли у кањон, време је било лепо, да би се после једног сата погоршало...


У НЕВИДИО САМО ИСКУСНИ

КАЊОН Невидио опирао се људској стопи све до 1. августа 1965. године, док није „пао“ пред групом никшићких планинара из „Јаворка“.

Занимљиво је да је први организованији покушај освајања Невидија извела 1957. године екипа београдског „Геозавода“, намеравајући да га истражује за потребе хидроенергетског система „Горња Зета“.

Седам година касније у кањон је пошла експедиција састављена од чланова планинарских савеза Црне Горе и Србије, групе сарадника београдске РТВ и „Филмских новости“, као и новинари. Акцијом је руководио спелеолог др Јован Петровић, професор Београдског универзитета. Висок водостај Комарнице, недостатак опреме и бројност екипе били су разлози неосвојивости „Невиђбога“. До наредне, 1965. године.