ПОДГОРИЦА - Иако је у Црној Гори, након референдума 2006. године, донет Устав, па Закон о својинско-правним односима, као и други прописи који регулишу ту област, између осталог и заштиту имовине цркава и верских заједница, то „на терену“ не изгледа тако.

На то указује и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.

- Имамо ситуацију да у закону пише једно, а да се у животу крше законски прописи. Није Црна Гора по томе посебна, јер тога има и у другим државама. Овде је проблем што се прекршени законски процеси не санкционишу, а веома често се догађа да таква безакоња буду подстицана и са неких државних адреса - каже, за „Новости“, отац Велибор.

Уз заштиту црквене имовине и верских заједница иде и брига о повраћају неправедно одузете имовине након Другог светског рата.

- У Црној Гори још није донет закон о реституцији и обештећењу црквене имовине, тако да су црква и верске заједнице у Црној Гори дискриминисане у односу на друга правна и физичка лица. Годинама апелујемо и тражимо од Владе Црне Горе да се донесе закон и коначно изврши праведна реституција у разумном року. То су учиниле и још чине неке бивше социјалистичке земље - истиче наш саговорник.

ВОЋЊАЦИ, МЛИНОВИ, ЛИВАДЕ... У ЕПАРХИЈИ Будимљанско-никшићкој траже повраћај имовине за 11 цркава и манастира. Отето је плодно земљиште, воћњаци, ливаде. Стотину хектара земљишта чека да се врати манастиру у Жупи никшићкој, као и неколико тамошњих млинова. Пивски манастир и Косијерево остали су без огромне имовине, након прављења вештачких акумулација, док је на стотине хектара потопљено или узурпирано. Слично је и на Жабљаку, у Беранама и другим местима. У Никшићу се зграда ЕПЦГ налази на црквеној имовини, као и блокови стамбених зграда. Плодне Будошке баре су такође одузете. У поседу Саборне цркве Свети Василије Острошки у Никшићу било је земљиште подно Требјесе. И оно је одузето...

Џомић додаје да и Црна Гора треба да на праведан начин врати црквеним заједницама одузету имовину, и у том делу највећа одговорност почива на Министарству финансија и Влади Црне Горе.

- Ми смо пре неколико година ресорном министарству поднели 129 доказа о одузетој црквеној имовини, а у међувремену их је још прикупљено. То су, према мојим сазнањима, учинили и представници Католичке цркве и Исламске заједница у Црној Гори - наглашава наш саговорник.

Црквена имовина у Црној Гори има свог титулара -Митрополију црногорско-приморску, а то потврђују хиљаде тапија, уговора о поклону или завештању, листови непокретности, купопродајни уговори, повеље, хрисовуље...

До Другог светског рата, Митрополија је имала огромне поседе у својини, према неким рачуницама, готово трећину територије Црне Горе. Манастирски комплекси били су величине и до 800.000 квадрата. Манастир Добриловина имао је читаве планине и катуне, сва села око манастира Острог била су на црквеној земљи, док су у Бјелопавлићима мештани који су имали куће на црквеним имањима плаћали аренду.

Само манастир Света Тројица у Пљевљима имао је пре експропријације око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде у пљеваљској чаршији... По повељи из 1482, цело Цетињско поље, осим Бајица и Доњег краја, припадало је Цетињском манастиру.

Комунистичка власт је 1946. године православним црквама и манастирима у Црној Гори одузела око 3.500 хектара земљишта. Тада је у „државну својину“ прешла и имовина цркве, попут четири зграде у центру Подгорице или земљиште у главном граду, на којем су подигнути стадион Будућности и кошаркашка игралишта под Горицом. Слично је и у другим црногорским крајевима.