СТИШАЛА се медијска бура коју је пре неколико дана подигао огранак хрватске „Википедије“ величајући усташтво и минимизујући жртве НДХ, а ове срамне тврдње и даље стоје на веб-страници.

Овај инцидент још једном је компромитовао начин на који „Википедија“ уређује своје странице. Односно, принцип „свако ко жели може да уређује странице највеће онлајн енциклопедије“, поново се нашао под лупом јавности и стручног света који са правом поставља питање: колико је овај сајт подложан пласирању дезинформација, нетачних података, двосмислености и прекрајању историје? Поготово ако се зна да је цитирање „Википедије“ у средствима масовног информисања, али и у академским круговима, током 12 година постојања интернет-енциклопедије постало свакодневно.

Историчар Предраг Марковић за „Новости“ каже да корисници „Википедије“ њене текстове доживљавају као чаробни извор истине, што је погрешно. Чињеница да су аутори текстова анонимни, а да је кредибилитет извора на који се позивају често дискутабилан, ствара крајњу сумњу у веродостојност самих текстова.

ЦИА И МОСАД ВАЛјА се сетити примера из 2007. године када је објављено да је управа „Википедије“ уочила честе измене појединих текстова. Убрзо је откривено да су текстове прерађивали корисници за које се касније испоставило да су били службеници владиних агенција, међу којима су и ЦИА и израелски Мосад.

- „Википедија“ је врло корисна, и на њеном сајту постоји на хиљаде, нема дилеме, у научно-образовне сврхе корисних текстова. Али, чим су аутори анонимни, мора се довести у питање истинитост текстова - каже Марковић. - На српској „Википедији“ постоји аутор који је написао на хиљаде објављених чланака, па је логично да се запитамо да ли је могуће да један човек толико много ствари зна.

Овај историчар „Новостима“ открива да је у изради пројекат на којем ће учествовати стручњаци различитих профила - од лекара, историчара, инжењера, филозофа - који ће уређивати сајт пандан „Википедији“.

- Али, са једном великом разликом - испод сваког објављеног текста биће име аутора. На тај начин он ће бити доступан онима који са њим буду желели да провере тачност информација. Још увек немамо тачан датум, али мислим да ће овај пројекат за неколико месеци угледати светлост дана.

Огранак српске „Википедије“ данас броји 100.000 чланова и 180.000 написаних чланака. У конкуренцији 284 језичке верзије интернет-енциклопедија на српском језику налази се на 29. месту по обиму. Када би тај онлајн садржај отишао у штампу, „Википедија“ би имала 45 томова. То би уједно била најобимнија енциклопедија икада написана на српском језику.

- „Википедију“ у потпуности уређују добровољци који раде онолико колико им је занимљиво. Она нема запослене, и нико није плаћен да уређује „Википедију“. То може да звучи прилично невероватно и као „рецепт за хаос“, али постоје врло ефикасни механизми који искусним уређивачима омогућавају да садржаје који су на било који начин непримерени брзо и једноставно уоче и одстране - каже Горан Обрадовић, председник „Википедије Србије“, огранка задуженог за промовисање ове онлајн-енциклопедије, и додаје да се „Википедија“ не позива на ауторитет уредника који пишу чланке, већ на ауторитет извора из којих чињенице потичу.

- Дакле, квалитет варира од чланка до чланка - објашњава Обрадовић.

Према резултатима истраживања за потребе листа „Паблик рилејшнс джурнал“, које је спровео тим на чијем је челу била професорка Марсија Дистасо са Пен Стејт универзитета - готово 60 одсто чланака на „Википедији“ садржи материјалне грешке.

- Странице на „Википедији“ уређују посетиоци и то доводи до тога да се појављују материјалне грешке као последица људске непажње, али и грешке које су последица намерне саботаже и подметања нетачних података - каже се у овој анализи. - Такође, администратори доприносе ширењу грешака јер споро реагује на притужбе у којима се указује на нетачне податке.

Садржај „Википедије“ данас је попуњен са 24 милиона текстова, има око 100 милиона активних корисника, а читана је на 285 језика.


ПОЗИВ НА БОЈКОТ

ХРВАТСКИ министар науке и образовања Жељко Јовановић позвао је пре два дана све ученике и студенте у његовој земљи да не користе хрватску верзију „Википедије“, јер је велики део садржаја научно двосмислен и фалсификован.

- Немам намеру да се спуштам на ниво мањинске групе која је узурпирала право на уређивање хрватске верзије „Википедије“, показујући притом врло низак ниво општег образовања, па чак и културе - рекао је Јовановић, осврћући се на текстове „Јутарњег листа“ који су упозорили на пристрасно и десно оријентисано уређивање хрватске верзије „Википедије“, посебно када је реч о садржају везаном за Други светски рат, односно фашизам и антифашизам.