Гуслар који је певао Пупину и Тесли!

Захваљујући Добричанину, али и Перуновим братственицима, све оно вредно (а тога је много), саздано је између корица Мирковог дела „Гуслар Перун“. Реч је о човеку који је живео од краја 19. до средине прошлог века, између Црне Горе, Србије и далеке Америке. Први пут је јавно уз гусле запевао у Београду (1908. године), и то код споменика кнеза Михаила протестујући на тај начин против анексије Босне и Херцеговине. Омирисао је Перун и барут, видео крви и смрт, јер је као добровољац учествовао у Балканским ратовима и у Првом светском рату, војевајући и уз гусле храбрећи саборце. Године 1914. био је рањен у борби на Гучеву, а парчад шрапнела разнела су врх гусала.

О њему је приповедао чак и Добрица Ћосић у роману „Време смрти“.

У свом веку често се виђао са Михаилом Пупином и Николом Теслом, певао им уз гусле и одушевљавао их!

- У књизи „Ко су Словени“ Паја Радосављевић, професор Универзитета у Нјујорку, први српски доктор педагогије, помиње гуслара Перуновића. Када је то дело прочитао Тесла замолио је професора да доведе гуслара, упозна се са њим и чује како гуди - прича за „Новости“ Мирко Добричанин. - Зна се да је Перуна још од младих дана притискала жеља да упозна Теслу и испунила му се! Прву грамофонску плочу, коју је снимио у САД, поклонио је великом научнику из Лике, као и своју десетерачку песму „Ода о Тесли“. Слушао је геније Перунове плоче, које су нађене у његовој заоставштини. Можда је Тесла у њима налазио инспирацију.

На сву срећу, време и ратови нису успели избрисати Перуново сведочанство о његовом првом сусрету са Теслом 1916. године, као и Николино обраћање њему, које је Добричанин објавио у својој књизи:

„Мени је драго што вас видим. Ви сте војник и гуслар. Ја волим гусле и народну пјесму. Имам ћирилицом штампане све народне Вукове пјесме и често прочитам по коју, колико да се освежим народним духом и не заборавим српски језик. Гусле су ми остале у драгој успомени још док сам био дијете у Лици...“ Потом је Перун узео гусле у своје руке и запевао епску песму „Стари Вујадин“.

„Примијетио сам да сам на Теслу учинио добар утисак. У средини пјесме Тесла се мало занесе, а низ образе му потекоше сузе. Мене то још више одушеви, те сам све снажније пјевао. Послије свршене пјесме, Тесла устаде и снажно ми стеже руку. Тада ми рече: ’Гусле су најјача сила да освоје душу Србину!’ Иза пјесме „Стари Вујадин“, пјевао сам му „Омер и Мерима“ и „Бој на Куманову“...“

Нажалост, нису се Црногорци превише одужили Перуну. У селу Туњево (никшићки крај) подигнута је биста, и то је све. У Никшићу нема улице са његовим именом, али има у Београду. Нјегове гусле чуле су се на Универзитету Колумбија, на Сорбони, на разним фронтовима. Вечни мир нашао је на гробљу у родном селу Дреновштица недалеко од Острога код Никшића.

ОДА ТЕСЛИ

Петар Перуновић Перун написао је стихове, посвећене Николи Тесли. Када их је Тесла чуо није могао сакрити радост:

„Славни Тесла, геније науке,

Змај огњени из јуначке Лике,

Од словенске крви и колена,

Лички Србин од Јужних Словена,

Шаљем вама гусле црногорске

И четири плоче грамофонске,

Да се вама у самоћи нађу,

Кад вам мисли васионом зађу...“