Никшић: Црвена стијена мамац за археологе

ПЕТРОВИЋИ - Једно од најзначајних археолошких налазишта у Европи, Црвена стијена у Петровићима, 50 километара од Никшића (граница са Републиком Српском), годинама је стециште домаћих и страних експедиција археолога.

На том парчету земље регистрован је 31 слој са артефактима од 250.000 до 38.000 година пре нове ере. Недавно је ово налазиште посетила међународна експедиција, коју је предводио чувени амерички археолог Роберт Вејлон. Нјему је ово био девети долазак и први спуст у слојеве средњег палеолита.

Црвена стијена је локалитет који је уз шпански Ел Кастиљо најдубљи у Европи! Досадашња истраживања су открила културни депозит дебљине од 20 до 30 метара. Пећина је смештена на око 700 метара надморске висине, окренута према југу, испод које се плави Билећко језеро.

Нјен отвор је ширине 24 метра, висине 25 и дубине у основи око 15 метара. Истраживачи указују да је овај локалитет био станиште рода хомо од средњег палеолита па све до предилирског периода.

- Мислим да је Црвена стијена била људско станиште сезонског карактера - додаје Вејлон.

Све тајне око станишта и живота требало би да открију домаћи и страни геолози и палеоботаничари. У никшићком Завичајном музеју подсећају да је у миленијумском раздобљу живота праисторијски човек оставио многобројне предмете, рукотворине од камена, алатке и оружје од кости, пужеве и шкољке, као и керамичко посуђе.

Већина тих предмета је служила за свакодневну употребу, за набавку и припремање хране, али су присутни и предмети чија функција није била утилитарна.

Занимљиво је да су археолози у протеклом периоду ископали више од 26.000 предмета, а захваљујући антрополошком америчком институту из државе Мичиген и црногорском Археолошком центру у Подгорици, овај посао и даље траје. Сигурно да би он био боље урађен да у Црној Гори, као и на простору бивше Југославије, постоје оспособљене лабораторије у којима се могу обављати анализе пронађених предмета. Пре неколико година анализа једне кости са овог локалитета обављена је у Единбургу.

Досадашња истраживања археолога су показала да је на простору Црвене стијене живот започео још пре 100.000 година, а да је пећина напуштена око 1.500 година пре нове ере. У овом археолошком рају пронађене су ископине из средњег палеолита, мезолита, неолита и бронзаног доба, које верно сведоче о почецима живота не само на овом делу данашње Црне Горе него и на планети Земљи.