ПОДГОРИЦА - Хоће ли Црна Гора већ једном искористити "хидроенергетски потенцијал" и на некој од река изградити централу из које ће потећи струја, тако дефицитарна "роба"?

У стилу Ђекне - "Хоће, али кад не зна се" - правог одговора на ово питање нема већ дуже од једног века, још од планова из доба краља Николе да се искористе Тара, Морача, Ћехотина и друге реке које, по оцени стручњака, имају високи потенцијал за производњу струје.

Тек што је на изградњу брана на Тари скупштинском резолуцијом стављена забрана, а најављивану изградњу ланца хидроцентрала на Морачи стопирала "светска економска криза", тему је актуелизовао канадски амбасадор у Подгорици Роман Вашчук. На мети "енергетског лобија" овог пута је - Лим.

- Компанија РЕВ, која ће у Србији градити електране на Лиму код Бродарева предложила је Влади сличан пројекат и за Црну Гору - изјавио је Вашчук.

У црногорској Влади на ту иницијативу, за коју се није ни знало до Вашчукове изјаве у једној емисији ТВ Црне Горе у понедељак увече, још нема одговора. Потврђено је, једино, да постоји такав предлог и да се проучава, као и намера најјаче енергетске фирме из Канаде да са црногорском државом гради други блок Термоелектране "Пљевља".

Где би се градила брана на Лиму, наравно, прерано је говорити, али се зна да идеја уопште није нова. Још 1952. године, наиме, тим еминентних хидроенергетичара предлагао је изградњу бране у Затону, између Берана и Бијелог Поља.

МАЛЕ ЕЛЕКТРАНЕ Планирајући велике енергообјекте Црна Гора се у међувремену окренула и малим хидроелектранама. Влада је планирала изградњу 35 мини ХЕ на мањим водотоцима. Инвестиције по систему концесија већ су почеле, а процењује се да ће у мале хидроцентрале бити уложено око 140 милиона евра. Потенцијал малих река процењен је на 400 до 600 гигават-часова електричне енергије годишње.

Као и на Лиму, бране се одавно планирају и на Ћехотини и Комарници, где се већ деценијама врше припреме и испитује терен, али до конкретног пројекта никако да се дође. Још дуже траје прича о преграђивању Мораче, по оцени стручњака најисплативијем водотоку за изградњу хидроелектрана. Тако је још 1911. држављанин Аустроугарске Анте Дешковић добио концесију за подизање ХЕ на Морачи, код данашњег села Доња Горица код Подгорице и Манастиру Морачи. Требало је да уложи пет до седам милиона перпера и производи до 90.000 киловат-сати струје. Остало је записано да су почели и припремни радови а група енглеских инжењера ангажованих за тадашњи "посао века" била је одушевљена потенцијалима Мораче.

- Црна Гора ће створити велики извор богатства, о ком уназад шест месеци није нико сањао - узвикнуо је један од њих, обилазећи кањон Мораче.

Наишли су балкански, па велики светски рат и први пројекат је пропао. Следило је на десетине нових планова, не само за "валоризовање" Мораче већ и других бројних река.

Још 1959. објављен је податак да хидроенергетски потенцијал Црне Горе износи 8,6 милијарди киловат-часова. Према пројекту тадашњег црногорског Завода за планирање до 1980. требало је да буде завршена изградња ХЕ Андријево на Морачи, а до 1990. још пет великих електрана на Тари, Лиму и Морачи. Изграђена је, међутим, само једна хидроцентрала, Глава Зете. Велика електрана у Мратињу, на Пиви, завршена пре три деценије, није у систему Црне Горе већ Србије...

Хоће ли намера канадских бизнисмена бити почетак нове политике, у "вечитој" намери да Црна Гора од богатих река има конкретну корист, знаће се брзо.