РЕПУБЛИКА Српска има проблема са мањком пшенице, коју ће и ове године морати да увози. Зато је Влада, у сарадњи са Пољопривредним институтом РС, почела израду програма повећања засејаних површина и приноса хлебног жита. Циљ је да имамо седам тона по хектару!

Ово је у интервјуу „Новостима“ изјавио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Мирослав Миловановић.

Он је истакао да је су домаћи ратари у неравноправном положају у поређењу са пољопривредницима из окружења, који добијају веће подстицаје. Али, откупна цена пшенице у РС од 0,43 КМ коректна је и тренутно највиша у региону.

- Реч је о дефицитарној роби, а то најбоље показује податак да се у Српску и ФБиХ годишње увезе 360.000 тона пшенице и 26.000 тона брашна - рекао је Миловановић.

* Какви су приноси пшенице у РС?

- Очекујемо да од домаћих ратара откупимо од 35 до 40 хиљада тона пшенице. То није довољно за потребе Српске, па ћемо бити приморани да увозимо хлебно жито из Србије, Мађарске и Хрватске.

* Ратари тврде да им је суша смањила приносе?

- Пратимо ситуацију на терену. Још нисмо званично утврдили колике су штете, прикупљамо податке, али имамо информације да је суша проузроковала велике штете на усевима од Семберије до Лијевча поља, посебно на кукурузу. Министарство ће настојати да изађе у сусрет оштећеним ратарима.

* Да ли су тачне информације да се системи за наводњавање у РС недовољно користе?

- Да. Проверавамо те информације, али наша сазнања са терена говоре да се системи за наводњавање, због људског фактора и немарности, не користе у пуном капацитету, иако су у њих уложени милиони марака. Ако се утврди да је то тачно, планиране милионске инвестиције ће, уместо у систем за наводњавање, бити усмерене у систем хладњача широм РС.

ЕШЕРИХИЈА УНЕЛА ЗАБУНУ
* КАКО су дезинформације о присуству ешерихије коли у краставцу утицале на производњу овог поврћа?
 - Ратари су због те информације, коју је несмотрено саопштила Агенција за безбедност хране БиХ, па потом демантовала, претрпели огромну штету. Били су приморани да краставац продају по цени умањеној за пет пута. Са оваквим стварима надлежне институције морају бити много опрезније.

* Зашто ратари још нису добили „плави“ дизел?

- О том питању још нема консензуса у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ, иако Влада РС снажно подржава увођење јефтинијег горива.

* Због чега касне премије за млеко?

- Ових дана ће бити исплаћене премије за март. Министарство сваког месеца обради око 12.500 захтева за исплату премија, за шта нам треба око два до три месеца. То је основни разлог. Углавном, премије ће бити исплаћене, а премија за млеко екстра класе је повећана са 0,22 на 0,25 КМ. Желимо да повећамо квалитет домаћег млека.

* Како оцењујете стање у сточном фонду РС?

- Сточни фонд Српске се није смањио, иако имамо благи пад производње млека. Ових дана РС ће добити једну од најсавременијих фарми од 150 музних крава, која је изграђена кредитом из „Партнер фонда“, са најнижом каматном стопом од 3,25 одсто. Организоваћемо посете фармера тој фарми, како би могли да преузму овај успешан концепт.

* Која пољопривредна грана има будућност?

- Воћарство. У наредним годинама посебан акценат ће бити стављен на развој воћарства. Цена воћа је стабилна и конкурентна, а воћњаци се релативно лако одржавају, са минималним људским капацитетима. Посебно ћемо финансијски подржати набавку садница за ратаре у источном делу РС, где имамо доста необрађених површина.

* Ратари се жале да их уништава увоз, посебно су љути због белог лука из Кине?

- Свесни смо тог проблема, али уговор о слободној трговини се мора поштовати. Ипак, Министарство настоји да низом мера, програма и стратегија ојача домаћу производњу хране и наше село.