ХАН ПИЈЕСАК - Војни подземни објекат у Црној Ријеци, код Хан Пијеска, опасан густом боровом шумом, по свој прилици, остаће само огромна рупа испод виса Велики жеп.
Здање површине око 3.500 квадратних метара, грађено од почетка педесетих година до 1968. минулог века, које је у миру користила ЈНА, а у рату, као седиште Главног штаба, Војска Републике Српске, по оцени упућених одавно је пропало.

У Министарству одбране Босне и Херцеговине „Новостима“ је саопштено да објекат у Црној Ријеци „неће бити задржан за потребе Оружаних снага БиХ, већ ће бити предат цивилним органима власти“. Кад, како и коме ће бити предат, засад се не зна.
- Објекат је неупотребљив, јер га је Еуфор запечатио 2005. године - речено нам је у Министарству одбране, уз напомену да је за њих неперспективан.
Печаћење је уследило после прича да је, наводно, у њему боравио скривајући се више година после рата генерал Ратко Младић, некадашњи командант ГШ ВРС, који није доступан Трибуналу у Хагу, оптужен за ратне злочине пре више од 14 година. Нико никад није доказао да је Младић боравио у свом ратном „седлу“, али је печаћење уследило, па ни данас нема никаквих назнака да би пломба могла да буде скинута са улаза у вилу „Јавор“, кроз који се пролази у подземни град, који је један од најскупљих војних објеката некадашње ЈНА. У њему је, истина, једва петнаестак минута, боравио и Јосип Броз Тито, у време студентских демонстрација 1968.
Било је минулих година наговештаја да би бригу о њему могла да преузме локална власт у Хан Пијеску, што је очигледно било преамбициозно. И да је на време узето, како сматрају упућени, тешко да би трошкове одржавања могле да поднесу и много богатије локалне самоуправе од оне у Хан Пијеску.
У окружењу виле „Јавор“ и даље се налази једна јединица Оружаних снага БиХ. У Црну Ријеку се стиже кривудавим шумским макадамским путем. Ретки су путници намерници до тог некад важног здања, због чије су изградње почетком педесетих година прошлог века многа домаћинства декретом власти исељена буквално преко ноћи.

НИШТА ГА НЕ МОЖЕ ПОМЕРИТИ
ВЕНТИЛАЦИЈА у овом објекту под земљом била је савршена. И данас нема тог оружја које би могло да га „помери“ - каже наш саговорник, један од ратних „станара“, сада генерал у пензији. - И све друге инсталације биле су сјајно решене, па се у њему могло боравити и по шест месеци, без потребе да се излази напоље. Међутим, неколико година од печаћења, подземни град је само руина, попут оне две које никад нису завршене, такође под земљом, код Игришта и на Бојчином брду.