БАНЈАЛУКА - У Палати председника Републике Српске у Бањалуци у петак је свечано поново конституисан Сенат РС, као саветодавно тело највиших институција РС, у чијем саставу је 41 члан.
Председник РС Рајко Кузмановић на основу Устава РС и Закона о Сенату, почетком априла именовао је 42 члана Сената, тела које постоји од 1996. године, а које је фактички "угашено" за време док је председник РС био Драган Чавић (2002-2006).

Због "неслагања" високог представника у БиХ, са списка нових чланова "избрисан" је бивши председник РС Мирко Шаровић, па Сенат, уместо 42, броји 41 члан.
Конституисање Сената започело је интонирањем химне РС "Моја Република" након чега су сенатори положили свечану заклетву у којој су обећали да ће дужност обављати "самопрегорно и савесно, да ће се придржавати Устава и закона РС и бранити част и достојанство народа и РС".
Председник РС Рајко Кузмановић рекао је да је увођење Сената у уставноправни систем, након потписивања Дејтонског споразума 1996. године, био израз потреба младе Републике чијим институцијама је било потребно саветодавно тело, а да ће сада бити "десна рука" институцијама система РС.
- Као председник Републике и председавајући Сената тражићу вашу помоћ, предлоге и савете, не само на седницама које ће бити одржане по потреби, него и лично и путем комисија и одбора Сената. Сенат ће тако бити десна рука институција система РС, али не у тој мери да институције система постану десна рука Сената, рекао је Кузмановић у обраћању сенаторима и нагласио да институција Сената није никакав нови парламентарни дом.
- У погледу садашњег уставноправног статуса РС, наше је основно полазиште неупитност њеног назива, постојања, територијалне целовитости и пуног капацитета уставне надлежности, рекао је Кузмановић. Он је нагласио и да БиХ може да опстане само као високо децентрализована држава у којој власт имају три равноправна конститутивна народа организована у два ентитета.
Председавајући Председништва Бих Небојша Радмановић рекао је у свом говору да људи у БиХ нису слободни док у њој постоје страни налогодавци и затражио од сената да помогне у борби за одлазак међународне заједнице из БиХ и борби Српске у процесу уставних промена у БиХ.
Премијер РС Милорад Додик рекао је да се у БиХ могу десити само "демократске" уставне промене или ће бити "Дејтон заувек".
У свом раду, сенатори ће расправљати о питањима као што су: уставни положај РС у оквиру БиХ, међународни положај РС и спољнополитичка питања сагласно Уставу, односи са Федерацијом БиХ, конституисање и начин рада заједничких органа БиХ, безбедност РС, Устав РС, привредни развој и обнова РС...

ЧЛАНОВИ СЕНАТА
У СЕНАТУ РС су бивши председници РС Драган Чавић и Никола Поплашен, бивши члан Председништва БиХ Живко Радишић, ратни и поратни шеф дипломатије РС Алекса Буха, митрополит дабробосански Николај, историчар из Београда Милорад Екмечић, бивши премијери РС Бранко Ђерић и Владимир Лукић, пензионисани генерал-пуковник Манојло Миловановић, бизнисмени Слободан Мајкл Павловић и Бранко Тупањац...

АКАДЕМИЦИ, ПИСЦИ
ДОСАДАШНјИ сенатори РС били су стручњаци из разних бранши. Неки од њих више нису међу живима. На списку су били Драгош Калајић, Василије Крестић, Славко Леовац, Војислав Лубарда, Гојко Ђого, Момо Капор, Брана Црнчевић, Коста Чавошки, Смиља Аврамов, Веселин Ђуретић, Лјубомир Тадић, Момчило Крајишник...Сенатори који су били у првом сазиву, а сада су поново изабрани су, између осталих, Милорад Екмечић, Алекса Буха, Миливоје Иванишевић, Рајко Петров Ного, Предраг Лазаревић...