Кенет Дарт, наследник династије која се бави производњом кутија од стиропора и повучени бизнисмен, на Великом Кајману живи 25 година, а верује се да је највећи приватни земљопоседник на архипелагу. Становници Кајмана пореде га са Бетменом, Хауардом Хјузом, али и Вореном и Џимијем Бафетом.

Дарт живи на Плажи седам миља, у старом хотелу – тачније, читавом хотелу. Купио га је 1994. године након што се одрекао америчког држављанства, а овај покушај да избегне порез био је толико дрзак да је покренуо измену законодавних мера. Иако су Кајманска острва за финансијера била некакво уточиште, Дарт, за којег се верује да данас има 64, на крају ће дефинисати будућност архипелага.

Он је 2007. године отворио Камана беј, спој објеката за куповину и забаву, а потом је почео да откупљује земљу и некретнине. На списку његових поседа данас се налазе Риц-Карлтон, Јахтинг клуб и нови Кимптон комплекс. У фебруару је предложена изградња 1,5 милијарди долара вредног “епског небодера” који ће парирати Ајфеловом торњу и Бурџ Калифи.

Кајманска острва су прекоморска територија Уједињеног Краљевства. Овде нема наметнутих пореза. Од шездесетих година, управо су Кајманска острва стекла статус једног од најистакнутијих банкарских центара.

Некада су била место на којем се скривао и складиштио нелегални новац, али су у међувремену постала место окупљања институционалних улагача, приватних предузећа и агенција за некретнине. Од 2016. године, на Кајманима пребива чак 60 одсто средстава из глобалних инвестиционих фондова, показала је једна анализа.

Али Дарт је одабрао рањиво подручје. Површине од око 200 квадратних километара, Велики Кајман лежи, у просеку, свега два метра изнад нивоа мора. Иван, ураган категорије 5, потопио је 2004. већи део острва. Штета је процењена на близу три милијарде долара.

“Проблем је у томе што урагани, чак и када нису учестали, постају све снажнији”, објашњава Џејмс Витакер, Кајманац који се раније бавио банкарством и предузетништвом. “Ако ниво мора порасте једну стопу, ураган категорије 1 начиниће штету какву је некад наносила категорија 4.”

Зашто би онда успешни инвеститор попут Дарта откупио толико земље чија је судбина, по свему судећи, да нестане?

Када се Дарт преместио на Велики Кајман, његова тајновитост је подстакла сумње. Кућа у којој је живео у Сарасоти на Флориди је 1993. године изгорела до темеља у пожару чији узрок никада није дефинитивно откривен. Када се Дарт одрекао америчког држављанства неколико месеци касније, прво је отишао у Белизе. Тамошња влада је 1995. предложила отварање конзулата у Сарасоти где би Дарт могао да живи са својом породицом, под претпоставком да и даље буде ослобођен пореза. Та идеја, међутим, никада није озбиљно размотрена и Дарт је одлучио да се скраси на Великом Кајману.

Колика је територија архипелага тачно у Дартовом власништву брижно је чувана тајна. Дарт је одбио да дâ интервју преко портпаролке компаније. Она је такође навела да компанија неће коментарисати инвестиције.

Дартово предузеће је после финансијске кризе 2008. године почело да планира и покреће велике инфраструктурне пројекте на Кајманским острвима.

Дарт је рођен у имућној породици која се у Мичигену бавила успешним породичним послом, Dart Container. Он је, ипак, и сам веома уносно улагао у финансијска предузећа, биотехнолошке компаније, али и државне дугове.

Према наводима његове компаније Dart Enterprises, компанија је у Кајманска острва уложила око 1,5 милијарди долара, а у плану је још милијарда. Блумберг Дартово богатство процењује на 5,8 милијарди долара.

Дартова визија Кајмана је разумљива. Његова компанија је у видео-клипу представљеном 2018. локалној привредној комори истакла програм изградње који ће повезати белу пешчану плажу са заштићеним заливом познатим као Северни звук.

Његове најсмелије инвестиције су Mount Trashmore, сакупљање отпада које се на острву накупљало од шездесетих година. Дартова компанија је предложила да преузме депонију и на њој подигне фабрику за рециклирање отпада која би коштала близу 500 милиона долара.

Дарт, изгледа, будућност Кајмана замишља као место на којем пребива новац од пореза који никада није плаћен и туристичку атракцију за ултрабогате који себи могу да приуште да долазе и одлазе са егзистенцијално угроженог острва.

“Да ли је све што он ради сјајно? Не бих рекао”, каже Витакер о Дарту. “Мислим да на целокупном нивоу острва профитирају, да. Морамо да нађемо још једног или двојицу какав је он и бићемо заштићени од светских потреса.”