МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

ПОСЛЕ престанка контаката са Цариградском патријаршијом, Руска православна црква је одлучила да обустави екуменски дијалог са архиепископом атинским и све грчке Јеронимом Другим. Руски патријарх Кирил током службе неће поменути име архиепископа атинског, а разлог је што се грчка црква придружила одлуци цариградског патријарха Вартоломеја и признала украјинску расколничку православну цркву. То је потврдио митрополит волоколамски Иларион који је задужен за спољне односе.

Прочитајте још: Нови раскол на помолу: “Православни папа” из Истанбула жели да загосподари и српском црквом

Интересантно је да ће Московска патријаршија наставити контакте са свештеницима у Грчкој који нису признали новонасталу Украјинску православну цркву. Очигледно је да је на Грчку православну цркву, као и претходно на Цариградску патријаршију, вршен моћан притисак из Вашингтона, па је промењен став о украјинским расколницима. Дуго времена Цариградска патријаршија, као и Грчка православна црква, били су против самозванаца и расколника у Украјини који су се после добијања томоса, односно документа о аутокефалности посвађали.

Управо због тога је чудна одлука Сабора Грчке православне цркве који је 12. октобра признао право цариградском патријарху Вартоломеју да одобрава аутокефалност. Сабор је архиепископу атинском и целе Грчке Јерониму дао право да "настави да се бави питањем признавања цркве Украјине".

Нема сумње да ће се пореметити односи међу православним црквама у свету. Лако је препознатљива жеља цариградског патријарха Вартоломеја да постане "источни папа", чему се противе многе цркве, сматрајући Вартоломеја само "првим међу једнакима". То значи да се све значајне одлуке у православном свету, међу којима је и додела аутокефалности, могу доносити једино колективно на сабору православних цркава, а не да то буде привилегија патријарха Вартоломеја.

"Руски егзархат" основан је 1921. године, када је привремена управа руских цркава у Западној Европи поверена архиепископу Евлогију. Такву одлуку донео је тадашњи патријарх московски и целе Русије Тихон, Свети синод и Врховни савет цркве.
Због историјских околности 1931. године, парохије на челу са митрополитом Евлогијем привремено су предате у надлежности Цариградске патријаршије у својству егзархата, при чему је митрополит наглашавао да је "то само привремени прекид званичних административних односа" док се не "успостави општепризната централна црквена власт и нормални услови живота Руске православне цркве".

У новембру 2018. Цариградски синод одлучио је да распусти ту архиепископију. У септембру 2019. године у Паризу је одржан састанак свештенства архиепископије на којем је, како је саопштила Руска православна црква, велика већина свештенства прихватила да се припоје Руској православној цркви. Синод Руске православне цркве је 14. септембра одлучио да под јурисдикцију Московске патријаршије прихвати архиепископа Јована, заједно са његовим парохијама.

ЈАЧАЊЕ НА ЗАПАДУ ЕВРОПЕ

РУСКА православна црква ујединила је снаге на Западу. Московски патријарх Кирил је предао поглавару архиепископије парохија у Западној Европи који поштују руску традицију синодалну повељу о обнови јединства те архиепископије са Руском православном црквом. Та повеља је архиепископу Јовану предата у московском храму Христа спаситеља. После свечаног чина та архиепископија постаје део Московске патријаршије.

САЗНАЛИ ИЗ МЕДИЈА

МИТРОПОЛИТ Иларион задужен за спољне односе у РПЦ тврди да су у Москви о одлуци Грчке православне цркве да призна украјинске расколнике сазнали из средстава информисања. Многи грчки архијереји који су били против признавања расколничке цркве нису могли да се изјасне.


Храм Христа Спаситеља у Москви