Из одлуке председника САД Доналда Трампа о повлачењу америчких војника из Сирије највећу корист је извукао председник Русије Владимир Путин који јача утицај Москве у важном геополитичком региону где може бити најзначајнији арбитар, оцењују светски медији, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Прочитајте још: Пенс и Ердоган постигли споразум, Трамп се захвалио: Морали смо да покажемо мало "грубе љубави" (ФОТО)


Владимир Путин је ажурирао идеју комунистичке Русије да се за пет година може трансформисати економија. Али, у протеклих пет година Кремљ није развијао економију већ геополитички утицај Москве, пише ББЦ.

Пре пет година, после руске анексије Крима и војне интервенције на истоку Украјине, Москва је, ошамућена санкцијама Запада, деловала изоловано као изопштена држава. Данас Русија стиче глобални утицај. Умешала се, према наводима америчке обавештајне службе, у председничке изборе у САД на страни Трампа настоји да појача своју улогу у Африци и Латинској Америци; и користи поделе у Европи.

Прочитајте још: КРАЈ ТУРСКО-АМЕРИЧКОГ САВЕЗНИШТВА: Вашингтон разматра повлачење свих 50 нуклеарки из Инџирлика

У размаку од неколико дана, Путин је телефоном разговарао с турским председником и позвао га у Москву, с израелским премијером је телефоном разговарао о "безбедносним питањима", а посетио је Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате.

С појачаним утицајем Русије постоје и потенцијалне замке за ту земљу, наглашава ББЦ, јер је реч о држави која није економска суперсила - руска економија је крхка и даља стагнација може ограничити светске амбиције Москве.

Дајући Турској зелено светло за инвазију на северу Сирије, САД су једним потезом помериле равнотежу снага на Блиском истоку, где је највећи победник Русија, а Путин једини незаменљиви стратешки арбитар, оцењује Волстрит журнал.

Интереси сиријског лидера Башира ал Асада, Курда, Турске и Израела сада зависе од Путиновог одобрења, односно, закључује Волстрит журнал, сада сви путеви према Сирији воде кроз Москву.

Прецизна природа односа Трампове администрације и руског лидера остаје једна од великих непознаница, али је једини неприкосновени добитник после Трампове одлуке о удаљавању од сиријског сукоба - његов руски колега Владимир Путин, оцењује Телеграф.

Лондонски лист истиче да је тим потезом Трамп Путину на тањиру предао читав Блиски исток – регион који је некада ексклузивно чуван за Вашингтон.

Како ће се то одразити на један од кључних циљева Беле куће – мировни план за Блиски исток остаје да се види. Али ако Трамп више нема апетита за одржавање регионалне улоге Вашингтона, оцењује Телеграф, то се не може рећи и за Путина који је изгледа превише жељан да попуни вакуум.

Осим у Сирији, руски вођа је веома тражен у многим другим арапским главним градовима у региону. Раније ове недеље срдачно је дочекан у Саудијској Арабији, где се састао са свемоћним престолонаследником Мохамедом бин Салманом, пре него што је кренуо на разговоре са Уједињеним Арапским Емиратима.

До сада су обе те земље дипломатску енергију концентрисале на одржавању блиских веза с Вашингтоном. Али, после изразитог недостатка ентузијазма Вашингтона да одговори на недавне нападе на саудијску нафтну инфраструктуру, арапски челници закључили су да би се, у погледу заштите њихове сигурности, Москва могла показати бољом опцијом.

Напад на саудијско нафтно постројење Абкаик, повлачење америчких трупа из Сирије, упад Турске на североисток Сирије и посета Путина Заливу, означавају брзу трансформацију америчке хегемоније после Другог светског рата, оцењује Индепендент.

Доктрина америчког председника "песак и смрт" у Сирији онемогућила је било какву умешаност Запада и уредно се уклопила у Путинов дугорочни циљ избацивања Американаца и Европљана. Трамп је Путину уручио поклон у Сирији, присиљавајући Курде да склопе договор с Асадовим режимом, односно допуштањем турског упада отворио је пут Асаду и Русији да поврате контролу над североистоком земље.

У последње три године од када је Трамп преузео власт, амерички утицај на Блиском истоку све је више опадао, док је руски растао. Био је то запањујући преокрет, нарочито због питања шта би се могло догодити ако Трамп остане у Белој кући још пет година, закључује Индепендент.