Председник Еквадора Ленин Морено прогласио је ванредно стање на читавој територији земље паралисане штрајковима и блокадама због повећања цене горива за више од 100 одсто.

Прочитајте још: ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ШИРОМ УКРАЈИНЕ: Протести против специјалног статуса за Донбас

У Еквадору су јуче школе биле затворене а саобраћај је због штрајка био отежан или прекинут у више региона. У Киту нису саобраћали таксији ни аутобуси а ученици су изашли на улице и придружили се другим демонстрантима који су блокирали улице и палили гуме.

"Да би се осигурала безбедност грађана и избегао хаос, прогласио сам ванредно стање на националном нивоу", рекао је Морено новинарима после састанка владе.

Прочитајте још: Протест у Паризу, полицајацима прекипело

Ванредно стање омогућава успостављање зона безбедности на територији Еквадора, суспензију или ограничавање неких права, попут слободе кретања, и увођење цензуре у медије. Такође, сада ће бити могуће ангажовање војске и полиције на очувању јавног реда.

Еквадорски устав предвиђа да те мере могу бити на снази 60 дана а након тога продужене за још 30 дана.



Демонстранти су се одмах након тога недалеко од зграде владе сукобили с полицијом, гађајући полицајце камењем и молотовљевим коктелима. Полиција је одговорила сузавцем.

Нешто раније је министарка унутрашњих послова Марија Паула Ромо рекла да је ухапшено 19 демонстраната. Грађани су бесни на владу због укидања субвенција на дизел и гас у оквиру споразума с Међународним монетарним фондом потписаним у марту, који је довео до повећања царинских намета и до 123 одсто.



Споразумом је договорено да ММФ позајми Еквадору 4,2 милијарде долара у замену за економске реформе у периоду од три године.

Морено, на власти од маја 2017, упозорио је демонстранте да им неће дозволити да "наметну хаос". "То време је прошло", изјавио је он.


Повећање цена горива је у прошлости доводило до штрајкова који су између 1996. и 2007. збацили три председника Еквадора.

Еквадор се налази у финансијским проблемима и влада је приморана да се задужује у иностранству. Централна банка је у јулу проценила да дуг износи 36 одсто БДП-а.

Морено за дефицит оптужује свог претходника на челу државе, Рафаела Кореу (2007-2017).