ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: МОСКВА


НИ после 80 година нису се стишале страсти и политички полемички набој око потписивања пакта о ненападању између СССР-а и Немачке, на који су потписе ставили 23. августа 1939. у Кремљу тадашњи министри спољних послова Молотов и Рибентроп.

На оптужбе које су стизале из Пољске и са Запада како је Стаљин шуровао са Хитлером, у Москви су покушавали да оповргну историјском документацијом из различитих архива, па и оног спољне обавештајне службе.

За разлику од Запада који сву кривицу сваљују на Стаљина, у Москви имају сасвим супротно мишљење. Председник савета Руског историјског друштва Сергеј Иванов је почетком јула казао да је потписивање пакта било оправдано и у потпуности је одговарало совјетским националним интересима. Потписивање договора са Хитлеровом Немачком по Иванову је спасло СССР од рата на два фронта.

РАЗГОВОРИ о тој теми занимљиви су због тога што ће већ око 1. септембра, када ће бити 80-годишњаца почетка Другог светског рата, бити пуно разних текстова и репортажа са различитим интерпретацијама истог историјског догађаја. Сергеј Иванов, бивши министар одбране Русије, каже да треба очекивати да ће бити доста оних који ће оптужити Стаљина и СССР "да су кривци за почетак Другог светског рата". Већ и до сада је објављено много публикација у којима се тврди да рата не би ни било да СССР није потписао Договор о ненападању.

У Москви за то време предочавају аргументацију зашто је Стаљин био присиљен да одобри потписивање Договора о ненападању СССР-а и Немачке. Те две земље су се обавезале да неће ратовати једна против друге и да ће поштовати неутралност у случају да једна од тих земаља зарати са неком другом.

Руски историчари и политичари истичу да је политика Енглеске и Француске према Немачкој била усмерена ка томе да Хитлер са агресијом крене на Исток. Као аргумент за западну попустљивост Иванов је споменуо договор из Минхена, када су 30. септембра 1938. британски премијер Чембрлен и француски Даладје потписали документ са Хитлером и Мусолинијем и тако предали Немачкој део Чехословачке - Судетску област. Управо тај договор у Минхену одвезао је руке Хитлеру.

У ТО ВРЕМЕ, како истиче Иванов, сви су водили рачуна само о својим интересима, па је тако и Стаљин дао зелено светло за пакт са Хитлером да би сачувао совјетске интересе. Руски политичари упорно понављају да није тачна тврдња како је пакт СССР-а и Немачке потписан да би се поделила Пољска.

- Не сме се заборавити да је 1939. СССР водио рат са Јапаном и није имао снаге за рат на два фронта - објашњавају руски историчари, додајући да је совјетска војска ушла у Пољску 17. септембра 1939. кад на њеној територији није било владе и њених власти.

Иначе, поменутим пактом у немачку сферу ушли су Пољска и западни део Литваније, а у совјетску запад Белорусије и Украјине, прибалтичке земље, део Финске и Бесарабија.

Већина руских историчара и политичара сматра да је тај пакт Стаљину био потребан да добије на времену. Чехословачка је имала пактове са западним земљама, али је нико није бранио кад је Хитлер на њу послао своје трупе. СССР је хтео да помогне Чехословачкој, али Пољска није дозволила пролазак совјетске војске због антисовјетског расположења.


МИНИСТАР културе Русије и доктор историје Владимир Медински се слаже са онима који тврде да је Запад хтео да гурне у рат Хитлера са Стаљином. Као аргумент наводи "казивање сина оснивача чехословачке Томаша Масарика који је био амбасадор у Лондону и жалио се совјетском абасадору што је Запад пустио Хитлеру да отме Судетску област, а све се то чинило да би Хитлер кренуо на исток, ка СССР-у".

Поводом 80 година пакта објављено је, иначе много текстова. У Пољској преовладавају они са поруком "да је Стаљин кренуо на Пољску и тако помогао Хитлеру". У САД пишу "да су два тиранина нарушила баланс снага". У Великој Британији објављују "оцене из старог коментара из 1939. године у коме се говори о руском империјализму који појачава обртаје".

ДОЛЕТЕО ЛИЧНИМ АВИОНОМ ФИРЕРА У КЊИЗИ "Никада против Русије" Рибентропов син Рудолф пише како се осећао Стаљинов велики ауторитет. На свечано потписивање донели су немачку заставу из студија "Мосфиљма". Осим Рибентропа и Молотова потписивању пакта присуствовали су Стаљин и немачки амбасадор у Москви Шуленберг.

- Кад се зна каква је била међународна ситуација 1939. године, јасно је да је руководство СССР-а било у праву што је закључило пакт о ненападању - каже Медински, што сматра и већина политичара који истичу да је Стаљин у том тренутку штитио суверене интересе народа СССР-а. - Они који нападају пакт не дају одговор на питање шта је у таквој ситуацији требало да направи Стаљин. Је ли требало да одбије предлог Хитлера и гордо отпутује у Лондон и на коленима стане пред Чембрлена? Да га моли да се формира антихитлеровска коалиција? Од 1933. СССР је много пута предлагао да се створи антихитлеровска коалиција, али ништа се није могло направити јер је главни британски сценарио био да сукоби Хитлерову немачку са Москвом и целу "црну интернационалу" гурне против СССР-а.

На крају би, сматра др Медински, добили максималне дивиденде при минималном учествовању у ратовању. Одговара и на примедбе Пољака којима поручује да нису хтели у војни савез са СССР-ом и нису намеравали да се заједнички боре против Хитлера.

Прочитајте још: Да ли је Стаљин веровао Хитлеру

РУСКИ историчари подсећају и у каквом је стању у то време био СССР - објективно се није могао супротставити моћној Хитлеровој армији. Да није потписан пакт, Немачка би окупирала, не само Пољску, већ и велики део Украјине и северне балтичке републике.

- Суштина пакта је била да се добије на времену да се СССР припреми за рат. Из пакта Молотова и Рибентропа се морају извући поуке. И оне су биле извучене већ кад је постигнут договор на Јалти, који је такође био договор о ненападању, али у глобалним размерама. Био је то пакт совјетског и америчког пројекта о правилима конкуренције, о добровољном самоограничењу о глобалним институцијама међународног права. Тај пакт у Јалти створио је основе за мир на планети за многе деценије - сматра Владимир Медински.

Судећи по изјавама историчара и политичара са Истока и Запада није реално очекивати да ће доћи до заједничких оцена пакта потписаног у Москви 23. августа 1939. Обе стране ће мислити да су у праву. Проблем је, међутим, што ти историјски догађаји генеришу и код младих генерација нетрпељивост и мржњу, која је већ сада велика, без обзира на то што нико није учествовао у догађајима у тим несрећним временима.

ЗАШТО МОЛОТОВ?

МНОГИМА није јасно зашто су пакт потписала два министра спољних послова, а не Стаљин и Хитлер. Московски историчари објашњавају да је Стаљин, као секретар Комунистичке партије, сматрао себе већим од министара и премијера, па је зато препустио тај чин Молотову. На историјским фотографијама снимљеним у Москви главни актери су Молотов и Рибентроп. Али Стаљин, који се види са стране, доносио је одлуке.