ТРИ сестре убиле су оца док је спавао у стану у Москви у јулу 2018. године.

Истрага је показала да их је отац годинама физички и психички злостављао.

Оптужене су за убиство, али је њихов случај покренуо дебату у Русији, а више од 300.000 људи потписало је петицију тражећи њихово ослобађање.

Шта се догодило оцу?

Током вечери 27. јула 2018. године, Михаил Качатуријан који је имао 57 година, позвао је Крестину, Ангелину и Марију једну по једну у собу. Викао је на њих говорећи да нису добро очистиле стан и лица им попрскао бибер спрејем.

Крестина је имала 19 година, Ангелина 18, а Марија 17.

Исте вечери - када је заспао - ћерке су га напале ножем, чекићем и бибер спрејом. Нанеле су му смртоносне повреде по глави, врату и грудима.

Девојке су затим позвале полицију и ухапшене су на лицу места.

На његовом телу пронађено је више од 30 убода ножем.

Истрага је открила дугу историју насиља у породици. Три године је Качатуријан редовно тукао ћерке, држао их заточене и сексуално их злостављао.

Тортура коју су преживеле наведена је у оптужници коју је тужилаштво поднело против њих три.


Насиље у породици под лупом

За случај се убрзо прочуло широм Русије. Активисти за људска права наводе да сестре не треба третирати као криминалце, већ као жртве. Они кажу да девојке нису могле да траже помоћ и заштите се од насилног оца.

Међутим, у Русији не постоји закон о заштити жртава насиља у породици.

Руска полиција овакве случајеве углавном третира као "породично питање", нудећи жртвама малу или никакву помоћ.

Према законским изменама уведеним 2017. године, особи која претуче члана породице изриче се новчана казна или две недеље притвора, ако повреде нису толико озбиљне да жртва заврши у болници.


Мајка девојака је такође била Качатуријанова жртва. Годинама уназад обраћала се полицији тражећи помоћ. Полицију су звале и комшије које су га се плашиле. Нема доказа да је полиција реаговала на било који од ових позива.
У време убиства, мајка ових девојака није живела са њима, а Качатуријан је ћеркама забранио да контактирају са њом.

Према проценама психијатара, девојке су живеле у изолацији и бориле су се са посттрауматским стресом.

Шта се догодило током истраге?

Случај сестара тече споро. Оне више нису у притвору, али не могу да причају са новинарима, нити једна са другом.

Тужиоци инсистирају на томе да је убиство Качатуријана било убиство с предумишљајем. Они тврде да су сестре убиство испланирале наводећи да је он спавао, а да су девојке нож украле раније тог дана. Мотив је била освета, тврде они.

Уколико их прогласе кривим, сестрама прети казна од 20 година затвора.

Ангелина је наводно користила чекић, Марија нож, а Крестина бибер спреј.

Међутим, адвокат одбране наводи да је убиство било чин самоодбране. У Русији је самоодбрана дефинисана и као одбрана од непосредног насиљу, али и одбрана од "непрекидног злочина", као што су талачке ситуације у којима су жртве мучене.

Одбрана инсистира на томе да су сестре биле жртве "непрекидног злочина" и да треба да буду ослобођене. Адвокати сестара надају се да ће случај бити одбачен јер је истрага потврдила да је Качатуријан злостављао ћерке од 2014. године.


Активисти за људска права, као и многи други у Русији, траже да се закони измене и да држава отвори сигурне куће, уведе мере забране приласка и организује курсева за управљање агресивним понашањем насилника.
Колико је раширено породично насиље?
Нема података о томе колико жена трпи породично насиље у Русији, али активисти за људска права процењују да се оно дешава у једној од четири породице.

Застрашујући извештаји о породичном насиљу и раније су се појављивали у медијима. Маргарити Грачевој муже је одсекао шаке јер је био љубоморан.

Неки стручњаци наводе да је до 80 одсто жена које у Русији служе затворске казне због убиства, заправо у самоодбрани убило насилнике.

Ипак, из неких конзервативнијих кругова у Русији говори се и против сестара Качатуријан. Из организације Мушка држава чији чланови наводе да су њихове основне вредности "патриотизам" и "национализам", организовали су кампању "Убице иза решетака" инсистирајући да девојке не могу бити ослобођене.

Поред петиције коју су потписали многи који траже ослобађање сестара, у знак солидарности са њима организована су окупљања, позоришне представе и поетске вечери.

Дариа Серенко, феминисткиња и активисткиња из Москве која је организовала тродневно окупљање у знак солидарности са сестрама у јуну, каже да се ови догађаји организују како би случај остао видљив у јавности и како би се свима пружила могућност да слободно говоре.

"Породично насиље је реалност живота у Русији. Можемо да га игноришемо, али утиче на наше животе чак и ако га нисмо осетили лично", каже она.

Извор: BBC News na srpskom