Одустајањем од споразума о координацији продаје злата, који траје још од 1999. године, 22 европске земље ће преко својих централних банака имати маневарски простор да воде политику процењујући ризике. Поготово у случају „надуваних“ актива и такозваног балона, који носи ризик избијања нове економске кризе.

Када 24. септембра ове године истекне важност споразума о координацији продаје злата, који траје још од 1999. године, централне банке 22 европске државе које су га потписале, како је најављено — неће га продужавати.

Потписан је са циљем да ограничи продају злата, јер су се спорадичне продаје деведесетих година прошлог века обично одвијале иза затворених врата европских централних банака и тако утицале на цену злата и подривале стабилност његовог тржишта.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - KINA GOMILA ZLATO: Rezerve dostigle 79,3 milijarde $

Ствари су се у међувремену промениле, а највише зато што су централне банке те 1999. године продале 500 тона злата, а прошле године откупиле рекордне количине, како је открила Натали Демпстер из Светског савета за злато.

ШТА ХОЋЕ БАНКЕ

На шта указује овај потез европских централних банака за Спутњик објашњава професор банкарства на Економском факултету у Београду, Ђорђе Ђукић:

„Мислим да је кључна ствар да се након глобалне економске кризе ситуација драстично променила. Пре тога се већи број централних банака налазио на страни продавца. Циљ тог споразума из далеке 1999. године је био да се координисано иступа на тржиште, како би се избегле велике осцилације цене злата приликом понуде од стране централних банака“.

Након глобалне финансијске кризе оне су, фактички, углавном постале купци и то значајних износа злата на тржишту, тако да споразум више нема функцију коју је имао пре кризе.

„Према званичном саопштењу Европске централне банке, које се односи на све централне банке, кључна су три аргумента — да је у међувремену тржиште злата постало зрелије, у смислу да је рок доспећа код трансакција постао дужи, да је ликвидност тог тржишта постала већа, односно да су учесталије трансакције куповине и продаје у свету и да се јако проширила инвестициона база, у смислу могућих инвеститора који купују злато“, наводи професор банкарства.

ЦЕНЕ УПЕТОСТРУЧЕНЕ

Он је напоменуо да злато и даље представља део монетарних резерви, јер су цене од 1999. године упетостручене и тренутно се за фину унцу злата добија нешто изнад 1.400 долара. То указује да ће стављање овог споразума ад акта оставити маневарски простор да земље преко централних банака воде политику процењујући ризике. Ђукић објашњава и шта сматра под проценом ризика.

„У прилог злату иде чињеница да ће амерички Фед вероватно смањити референтну каматну стопу и имаћемо врло екстремно изражену експанзивну монетарну политику кроз чувене квантитативне олакшице, тако да постоји ризик да се цене актива надувају и да поново дође на сцену тај такозвани балон који носи ризик избијања нове кризе. А онда злато поприма оно што је стандард у свим нестабилним временима и геополитичким тензијама, укључујући и чињеницу да се не назире брзо решавање трговинског сукоба Америке и Кине. Злато онда постаје оно што се зове сигурносна лука или средство за акумулацију богатства“, закључио је саговорник Спутњика.



sputniknews.com