Због изузетно високих температура широм Европе ових дана бесне пожари, а Европска унија их описује као "озбиљну и растућу претњу".

Шумски пожари добијају на интензитету, посебно у земљама јужне Европе, као што су Грчка, Шпанија, Француска, Италија и Португалија, али и на Скандинавском полуострву.

Стручњаци упозоравају да континент треба да се припреми на пожаре који ће достићи нови, масивни ниво. Те суперватре или мегаватре су катастрофални догађаји који убијају и угљенишу широка подручја, а тешко се заустављају, преноси АП.

ПРОЧИТАТЈЕ ЈОШ - GRČKA NA NOGAMA: Izbili požari na Peloponezu

Између 2000. и 2017. године у пожарима у земљама чланицама Европске уније страдало је 611 ватрогасаца и цивила, а економска штета је процењена на више од 54 милијарде евра.

Португалија је највише страдала, пошто је у тој земљи од 2007. године забележено више од 18.000 пожара, а 2017. године у пожарима је погинуло најмање 106 људи.

ПРОЧИТАТЈЕ ЈОШ - POŽARI U ITALIJI: Jedna osoba stradala

Иако је тренд да се у Европи бележи мање пожара са мањим угљенисаним подручјима, осим у Португалији, већи и опаснији шумски пожари захтевају више средстава за хитне случајеве.

Поред тога, главна сезона пожара постаје дужа и траје од јуна до октобра, а расте и број мегапожара.

Те екстремне пожаре карактеришу брзо ширење, интензивнија ватра, непредвидиве промене правца и угарци које носи ветар.

У прошлогодишњем извештају ЕУ се наводи да власти европских земаља и даље користе традиционалне методе у борби против пожара, ослањајући се на воду да угаси пожаре, уместо да уложе у дугорочне пројекте за превенцију.

Експерти кажу да власти морају да скрену фокус са сузбијања на превенцију, узимајући у обзир аспекте као што су климатска адаптација, едукација и припрема.

То укључује редовно подсецање шума и растиња, увођење више биљних врста отпорних на климу и разноврсног дрвећа.

Унапређена је и технологија за борбу против пожара, укључујући дронове за детекцију, брз одговор, мапирање и процену динамике ватре.

ЕУ у извештају примећује да руководства у Европи не користе у потпуности знање и иновације које су обезбедили научни пројекти и позива владе да боље разумеју како климатске промене утичу на њихове земље.