БРИСЕЛ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

САГА око именовања људи на најважније функције унутар ЕУ наставила се и и у уторак. Епизоде са заплетом, као у шпанској серији, започеле су још у недељу увече, а после непроспаване ноћи прекинуте су наредног дана после подне. Наставак је требало да уследи у уторак око 11 сати, али су шефови држава или влада за исти сто, на радни ручак, сели тек пет сати касније.

Претходно су се у згради Европског савета водиле велике преговарачке битке на билатералном нивоу и у оквиру мањих група, од којих је свака бранила своје интересе. Више пута одлагани почетак заједничког састанка коначно је донео и нека нова имена, али без гаранција да би она могла да буду и прихваћена.

Као личност која би требало да преузме вођство Европске комисије одједном се, тако, појавила немачка министарка одбране, демохришћанка Урсула фон дер Лејен (60), и то на предлог француског председника Емануела Макрона. Он је раније одбио управо једног Немца из исте политичке групације, Манфреда Вебера.

Ангела Меркел се, према првим информацијама, сложила с тиме. Макрон је заузврат тражио да на чело Европске централне банке дође Францускиња из редова некадашњих Саркозијевих десничара, Кристин Лагард (63), садашња генерална директорка ММФ, што је Меркелова такође прихватила. Тиме је уједно испуњен и Макронов захтев да две жене добију највише функције.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Макрон: Не попуштам проширењу!

На папир је стављено још неколико имена за остала руководећа места, после чега се село за исти сто.

Одлазећи шеф Европске комисије Жан Клод Јункер

Према овој пројекцији, коју су пред собом у 16 сати имали лидери земаља чланица чекајући да им се по ко зна који пут подгреје ручак, садашњи белгијски премијер, либерал Шарл Мишел (44), требало је да преузме Европски савет. За функцију високог представника за спољну и безбедносну политику је, у том случају, био виђен досадашњи европски комесар за енергетику, Словак Марош Шефчович (53), који има подршку социјалдемократа, и чиме би се испунио још један захтев, у вези са равномерном географском заступљеношћу. Њему би тако уједно и припао задатак да настави тамо где је стала Федерика Могерини у размршавању косовског чвора.


ТОКОМ ХИМНЕ ОКРЕНУЛИ ЛЕЂА

ДОК се већало у Бриселу, у уторак је у Стразбуру одржано инаугурационо заседање новог сазива Европског парламента. Заседање је трајало свега пола сата, после чега су започеле консултације око избора председника парламента. И тих пола сата било је довољно за инцидент. Британски посланици који подржавају "брегзит" су окренули леђа током интонирања европске химне, док је више евроскептичних посланика из других земаља остало да седи. То је наљутило одлазећег председника Антонија Тајанија, који их је позвао да покажу поштовање према Европи. Према начелном договору око прерасподеле места на највишим европским функцијама, око чега се у уторак по подне расправљало у Бриселу, Тајанија би могла да замени шпанска социјалисткиња Ираче Гарсија (45).


КАТАЛОНЦИ ДИГЛИ ГЛАС

КАРЛЕС Пуђдемон, бивши каталонски премијер, и његов сарадник Тони Комин, обојица у избеглиштву у Бриселу од пре 20 месеци, неће бити посланици Европског парламента. Тако је одлучио Генерални суд ЕУ уз образложење да имена ове двојице нису била на листи европосланика које је 17. јуна доставила шпанска влада. Њихов адвокат каже да ће тражити формулу како би могли да присуствују, док је европосланике у Стразбуру дочекао протестни митинг "Савета Републике", тела које је Пуђдемон смислио у Бриселу како би координирало интернационализацијом његовог случаја. Митинг су подржале Каталонска национална скупштина и "Оминијум културал", које су организовале долазак 80 аутобуса и два чартер-лета до Стразбура. В. С.