Основне предности руског ПВО система С-400 у односу на НАТО пандане из Француске и САД су флексибилност приликом коришћења и цена. Систем може бити опремљен ракетама различитих врста, а његова цена је два пута мања од америчког ПВО система „Патриот“.

Међутим, турски председник Реџеп Тајип Ердоган имао је и друге разлоге да због тог оружја уђе у сукоб са својим партнерима из НАТО-а, пише немачки лист „Дојче веле“.

Многе чињенице указују на то да ће Турска у јулу ипак добити руске системе ПВО С-400. Протестујући против тог споразума између Турске и Русије, америчка влада није ништа постигла. Вашингтон се плаши да ће Москва моћи да искористи С-400 како би шпијунирала НАТО, а посебно америчког савременог „невидљивог ловца“, објашњава немачки лист. „Због чега је то оружје толико посебно, ако је Анкара због њега решила да се сукоби са својим партнерима у Алијанси?“, пита се аутор чланка.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ердоган: У наредних 10 дана стижу први С-400

С-400 „Тријумф“ је систем противваздушне одбране дугог и средњег домета. То је најнапреднији модел у серији наоружања, које је настало у Совјетском савезу након Другог светског рата, а које је касније модернизовано у Русији. С-400 је способан да обара авионе и тактичке балистичке ракете, као и беспилотне уређаје на висини до 27 километара.

Систем укључује командни центар, мобилну радарску станицу и ракетни лансирни систем. Произвођач је концерн „Алмаз-Антеј“. У Русији тврде да је тај систем бољи од његових пандана из САД и Француске. „Док је Запад стварао најбоље авионе, Руси су увек били лидери у производњи ракета“, процењује професор са Универзитета у Бирмингему Ричард Коноли. Међутим, Турска је вероватно имала политичке разлоге за куповину руског оружја, сматра аутор чланка. Анкару посебно привлачи могућност да искористи тај систем против америчког оружја. Према мишљењу појединих стручњака, тај споразум са Русијом је сигнал САД и осталима, да се Анкара спрема да води самосталну политику одбране.

Након Кине, Турска је постала друга земља која је купила С-400. Индија је такође потписала уговор вредан 5,5 милијарди долара и ишчекује испоруку система. Одређене земље Персијског залива такође су заинтересоване за руске С-400. Са друге стране, стручњаци сматрају да тај систем има и недостатке. „Систем још није коришћен у стварним ратним условима. Једини систем који је проверен у борби је амерички '’Патриот‘, и то за време рата у Персијском заливу 1991. године“, каже стручњак Симон Вецеман са Стокхолмског института за истраживање.

Специфичност С-400 је у том што може самостално да се користи. Још није познато како ће Турска штитити сам систем од ваздушних напада. У Русији у те сврхе постоји модеран систем ПВО кратког домета. Постоји могућност да Турска купи и то. У сваком случају, Москва нема ништа против да прода Анкари и друго оружје. Москва такође рачуна на трансфер технологије из Русије. Одређени делови С-400 производе се у турским фабрикама, али то је пре „симболичко учешће“, сматрају стручњаци.

Како преноси лист, према непотврђеним подацима, Москва је одбила да Анкари омогући приступ електронским подешавањима система, на пример, софтверу, који препознаје ко је свој, а ко туђи. Поред тога, у Русији се активно ради на развоју новог система С-500 „Прометеј“, који ће бити спреман за употребу око 2020. године. Руски министар индустрије и трговине Денис Мантуров тврди да се већ може покренути масовна производња тог модела. Нови систем ће имати већи домет и моћи ће да обара сателите са ниских орбита.

(Спутњик)